Владислав Петковић Дис већ пола века своје „Пролеће“ дели са једним савременим песником. Дисовом завичају и Градској библиотеци која носи песниково име, лауреат дарује књигу песама, а као уздарје добија изложбу и часопис. Педесет прве Дисове свечаности богатије су за књигу добитника песничке награде Ане Ристовић, која чини 39 наслов у едицији „Књига госта“. Изабране и нове песме лауреата Ане Ристовић обједињене су под називом „Нешто светли“. Избор је направила сама песникиња, а поговор је писао Саша Радојчић. Све публикације изашле су из штампе 20. маја, а биће промовисане приликом доделе Дисове награде Ани Ристовић 26. јуна на завршним свечаностима 51. Пролећа.
„Уколико би једним изразом требало да опишемо развојни пут који је до сада прошла поезија Ане Ристовић – а треба имати на уму и то да је тај развој потпуно отворен и да од песникиње с пуним правом можемо да очекујемо да ће наставити да продубљује и нијансира свој песнички свет – онда бисмо то учинили речима које би упућивале на раст искуства и последице тог раста по карактер продуката песничке имагинације. Јер, поезија Ане Ристовић своје највише вредности досеже захваљујући томе што продукује песничке слике које њен читалац може да прихвати као израз себи сродног искуства, а да при томе ни те слике ни то искуство не губе крајње индивидуалну ноту. „Тајна“ лирике је, уосталом, одувек и била то како да лирско Ја изрази нешто универзално, а не утопи се у опште или типично. Овај избор песама, на сведеном простору, који је налагао крајњу економичност у селекцији и композицији, пружа јасну слику поетичког развоја од песникињиног првенца Сновидна вода (1994) до збирке Метеорски отпад (2013) и најновијих песама.“ (из поговора Саше Радојчића)
Посебну публикацију чини каталог изложбе под заједничким називом „Путовање у средиште себе“ аутора Марије Радуловић. Каталог заинтересованог читаоца ближе упознаје са стваралаштвом лауреата, прати развојни пут песникиње и њен опус од прве књиге објављене 1994. године до данас. „Посебан, креативно подстицајан тренутак, за мене представља само путовање као такво, дакле кретање од дома до одредишта са којим ћу се први пут сусрести, и у таквим тренуцима тело и мисао који прелазе растојање као да постају неки засебан организам, и између две тачке несигурности тражим упориште у ономе за шта сам највише везана, а то је језик, док свет промиче, ипак остајући забележен у мени“, каже песникиња.
Стална публикација Дисових свечаности од 1971. године је и часопис „Дисово пролеће“. Број 45. изашао је на 52 стране и доноси шири интервју са овогодишњим лауреатом Дисове награде Аном Ристовић, извор песама, реч критике, али и бројне текстове посвећене јубиларном 50. Дисовом пролећу, летопис дешавања у Градској библиотеци, радове награђених ученика на више конкурса. Посебно поглавље представља до сада мало познат Дисов текст о глумцу Милораду Гавриловићу објављен у часопису „Босанска вила“ 1910.године, превод Петера Хандкеа и Жарка Радаковића песме „Можда спава“ на немачки, као и неколико радова посвећених Великом рату у коме је и Дис пострадао 1917. године. Два Чачанина, Дис и новинар Синиша Пауновић, били су блиски пријатељи комедиографа Бранислава Нушића коме поводом 150-годишњице од рођења Библиотека одаје дужну пошту.
За „Дисово пролеће“ писали су: Даница Оташевић, Бојана Стојановић Пантовић, Алерксандар Јерков, Стојан Ђорђић, Маријана Матовић, Оливера Недељковић, Љубомир Симовић, Дејан Алексић, Јана Алексић, Бојан Марковић, Дубравка Илић, Наташа Поповић, Зорица Лешовић Станојевић и други. Издавачка делатност биће заокружена објављивањем књиге овогодишњег добитника награде „Млади Дис“ Јане Алексић. Манифестацију која је ушла у шесту деценију постојања помогли су град Чачак, Министарство за културу и информисања Републике Србије и Чачанска банка а.д.