Један од најдрагоценијих завета који је српском народу оставио Патријарх Павле (1914-2009) јесте да „Будемо људи“. Тај аманет тешко је остварити „у полутами кича, скамењеног духа, себељубне опседнутости и хедонизма, духовног и моралног посртања, губитка вредносних орјентира који у пустињи сваког нихилизма нагризају српски народ“, каже др Славко Каравидић, у беседи прочитаној на представљању књиге „Вујански крст Патријарха Павла“ одржаној у Чачку 19. фебруара 2016. године, наводећи као резензент, да „духовни сурогати загађују ум и душу, а да грех поробљава ум“. Књига мр Слободана М. Радуловића о 44. Патријарху Српске православне цркве нашла се с разлогом у избору за промоцију Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у оквиру 17. изложбе чачанског издаваштва, јер представља својеврсну завичајну хронику.
Световни и духовни живот Патријарха Павла аутор прати од доласка младог теолога Гојка Стојчевића у манастир Вујан 1944. године, затим полагања монашког завета у кабларском манастиру Благовештење, избором за владику, па Патријарха, и упокојења 2009. године. Слободан Радуловић истовремено описује људе и догађаје из даље и ближе прошлости који су били савременици омиљеног Патријарха, где важно место заузима чачански крај и архимандрити Сава Студенички (Сава Милошевић из Доње Трепче), Јован Радосављевић, Георгије Добросављевић (Доња Трепча), Јован Никитовић (Горња Трепча), игуман Василије Домановић (Соколићи) и многи други подвижници.
На чачанској промоцији живом речју о Патријарху Павлу сведочили су пригодним беседама из личних сусрета новинар и публициста Слободан М. Радуловић, др Зорица Кубуровић, аутор 14 књига за децу и одрасле, али и аутор бројних прича о Патријарху Павлу, др Душан Цогољевић, директор Високе школе за пословну економију и предузетништво, који је финансирао штампање књиге, Слободан Николић је казивао одломке, а мр Маријана Матовић била је надахнути водитељ, па су крај представљања књиге „Вујанског крста Патријарха Павла“ присутни дочекали на ногама уз „Молитву светом Патријарху“.
Професор др Славко Каравидић у пригодном слову за предастављање књиге у Чачку где је рођен, а коју је прочитао Слободан Николић, каже да је књига „Вујански крст Патријарха Павла „јединствена Светосавска прича о животу и искушењима“ и да се аутор, „определивши се за лик и дело Патријарха Павла изнад чије главе је још за живота светлуцао ореол светитеља“, не мири са стањем полутаме коју нам је време у коме живимо наметнуло, већ нуди „веру, љубав, наду као највише вертикале духовног стварања српског народа кроз његову историју“. Патријарх није расипао речи, истиче Каравидић, већ је у мало „речи исијавао мудрост, веровао је у истину и очекивао истину, испољавао је племенитост и обавезивао на племенитост, ценио је снагу, а дух је имао право на престо.“
Др Зорица Кубуровић је као лекар Хитне помоћи више пута била у прилици да прати и лечи Патријарха Павла, одлази у Патријаршију, па је говорила о сусретима и поукама које је из њих 
добијала, описујући мудрост, скромност и племенитост овог духовника. Мр Слободан Радуловић, родом из Соколића, дугогодишњи је новинар и уредник „Православља“, а књига „Вујански крст Патријарха Павла“ је његов списатељски првенац. Дубоко поштујући Патријарха, познавајући добро живот људи који су се заветовали Богу и Цркви, Радуловић је исписао књигу за народ, незаобилазну хронику за будуће истраживаче историјских и друштвених прилика у прошлом и новом веку. Његова сведочења о незаборавним сусретима са благопочившем Патријархом Павлом измамљују сузе у очима слушалаца и продубљују сећања на духовника који је ходао пешке улицама, сам поправљао обућу, мирио и заветовао савременике свих вера да пре свега буду људи.
Радуловићеви записи, сведочанства, белешке уз богату фотодокумантацију, новинске текстове, речник мање познатих речи, приче свештенства и обичних људи о Његовој Светости изазивају велико интересовање, па је тираж од хиљаду примерака књиге већ распродат и штампано је ново издање. Књига је подељена у 12 поглавља, обима је 455 страница, место издања је чачанско село Соколићи, а издавач је Центар за стручно усавршавање у Крушевцу. Аутору Радуловићу, рецензентима Славку Каравидићу и Зорици Кубуровић, финансијеру Душану Цогољевићу и свим учесницима у објављивању ове вредне књиге о Патријарху Павлу, савременици, али и нова покољења, треба да буду захвални.
