Поводом 200 година од рођења и 140 година од смрти Фјодора Михајловича Достојевског, једног од најзначајнијих и најутицајнијих писаца руске књижевности, библиотекари Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” реализовили су током новембра низ програма посвећених животу и књижевном стваралаштву овог светског класика. Последњи у низу програма, били су јавни часови посвећени романима „Злочин и казна” и „Браћа Карамазови”, најчитанијим и најпознатијим делима Достојевског. О самом аутору, мотивима, темама, структури и ликовима поменутих романа, говорили су проф. српског језика и књижевности Сања Перовановић, проф. књижевности и српског језика Ана Ранђић, матуранти средње Медицинске школе и матуранти Гимназије.
Ученици Медицинске школе (смер лаборанти и смер медицинске сестре васпитачи) заједно са својим проф. Сањом Перовановић, током предавања о роману „Злочин и казна”, све присутне су подсетили да је поменути роман најсавршеније и композицијски најскладније дело познатог руског писца. Анализирајући ликове као што су: Раскољников,Свидригајлов, Пјотор Петрович Лужин, Порфирије Петрович, Аљона Ивановна, Дуња, Соња, Семјон и Катарина Мармеладов, матуранти су закључили да су сви јунаци у овом роману по правилу постављени у свет противречности, разапети између супротстављених начела добра и зла, чије спасење зависи од њихове слободне воље, тј. од њиховог покајања и делатног избора који сами начине.
Као и на предавањима у школи, проф. Сања Перовановић се и на овом јавном часу потрудила да ученици буду активни учесници, осмисливши сценарио на основу пројектне наставе као стратегије учења, који је укључивао истраживачке задатке и развијање међупредметних компетенција за сарадњу и комуникацију. Као значајне исходе свога учешћа на овом часу, ученици су истакли јавни наступ и развијање вештине говора пред публиком.
Професорка Ана Ранђић и матуранти Гимназије одржали су јавни час о роману „Браћа Карамазови”, последњем и најобимнијем делу Фјодора Михајловича Достојевског. Гимназијалаци су говорили о карамазовштини и вери у Васкрсење, Ничеовом Надчовеку и Свечовеку Достојевског, Ништавилу које зјапи наспрам Љубави, о породици Карамазов и осталим јунацима сломљене природе, који су готово стално у грчевитом ковитлацу страсти у коме најчешће страдају невини. Ученици су истакли да је Достојевски у овај роман уткао све своје опсесивне теме и велике идеје свог времена, као што су: побуне и смирења, борба добра и зла, револуције и мирна стања, социјализам и православље, патње и понизности, праштања и освете, однос личности према друштву и утицај друштва на појединца.
Позивајући се на причу Ивана Карамазова о сунчевом зраку, који да би у једном трену обасјао Земљу, кроз космичка пространства путује читавих осам минута, проф. Ранђић је истакла да управо тај зрак „који је Достојевског васкрсао у живот и данас васкрсава све нас из духовног дремежаˮ. Час се завршио питањима и освртима средњошколаца из публике, који су у потпуности разумели да се роман, заправо, не завршава причом о смрти дечака Иљуше Сњегирова, већ надом у Васкрсење и поруком да је, за сваког човека, једини могући пут ка вечности пут Вере, Наде и Љубави.