Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у среду 25. марта 2015. године организовала је прву трибину из серијала Трибине о прошлости на тему „Рат и интелектуалац: судбина књижевника и политичара Драгише Васића“ у Галерији Народног музеја у Чачку. Ова веома посећена трибина била је отворена за дискусију и њоме се настојало покретање дијалога на теме из прошлости које се и даље интерпретирају на контроверзан начин или изазивају оштре поделе у друштву. Жеља организатора била је да трибином прикаже интелектуални развој Драгише Васића (1885-1945) између Првог и Другог светског рата и утицај који велики цивилизацијски ломови попут сукоба народа и ратова остављају на интелектуалце, њихово деловање и стваралаштво. Судећи по многим питањима и коментарима присутне публике у потпуности је остварен циљ трибине, што оправдава одржавање наредних трибина у 2015. години чија ће везивна тема бити Први светски рат.
Учесници трибине били су др Милош Тимотијевић из Народног музеја Чачак као излагач, др Богдан Трифуновић из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку као уводничар и дискутант, док је трибину пригодним речима отворила Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку. Др Милош Тимотијевић, као врсни познавалац живота и дела Драгише Васића, приказао је ток интелектуалног развоја Васића као адвоката, књижевника, идеолога и политичара, истичући најважније аспекте тог развоја који су били условљени друштвено-историјским околности, као и личним моментима из Васићевог живота, што је нарочито видљиво у књижевним делима које је аутор објављивао непосредно по окончању Првог светског рата.
Питања и коментари присутне публике у другом делу трибине једним делом су се тицали Васићеве улоге у Равногорском покрету током Другог светског рата, као и присутношћу овог интелектуалца у јавности након 1945. године. Покренуто је и веома важно питање паралела између данашњег времена и данашњих интелектуалаца са Васићевим добом и закључено је да би поређење било неправедно према Драгиши Васићу, нарочито због ангажованости као слободно мислећег интелектуалца која је подразумевала и излагање сопственог живота ради идеала који су водили добар део тадашњих генерација образованих људи.
