Збирка „Ми чекамо цара“
„Ове године навршава се век од објављивања друге песничке збирке Владислава Петковића Диса Ми чекамо цара. Иако историчари књижевности и проучаваоци Дисовог песничког дела превратничком сматрају његову прву књигу Утопљене душе (1911) и на основу песама објављених међу њеним корицама одређују место Владислава Петковића у развоју српске поезије, патриотска поезија објављена у збирци Ми чекамо цара изазивала је током протеклог столећа пажњу и различите вредносне судове бројних тумача.
Збирка је штампана у београдској штампарији Штампа и на њеним корицама први пут се нашло пуно име и презиме песника: Владислав Петковић Dis. На 44 стране објављено је 16 песама подељених у четири циклуса Велики дани, Крвави дани, Бол и слава и Епилог, који представља песма Ту је већ земан. Збирка је компонована као својеврстан лирски дневник из Балканских ратова, са датумима њиховог почетка и завршетка у насловима песма („17. септембар 1912. године“ и „11. август 1913. године“), истиче проф. др Александар Јовановић у раду Дисова родољубива поезија, објављеном у зборнику радова Дисова поезија (2002). У истом зборнику, у раду Композиција Дисових збирки, проф. др Никола Грдинић прецизира: Песмама се прати хронолошки ток збивања од објаве рата до потписивања мировног уговора. Друга песма у збирци има датум у наслову 17. септембар 1912, што је датум мобилизације, а претпоследња песма има наслов 11. август 1913. што је дан после потписивања мира у Букурешту, када је у Београду била уприличена свечана парада, о којој се у песми и говори, а којој је песник по свему судећи присуствовао.„*
* Из текста Оливере Недељковић „Век бола и славе“. (PDF)
Књига „Ми чекамо цара“ Владислава Петковића Диса (1913) дигитализована је у оквиру Дигиталне библиотеке.
* * *
ГАЛЕРИЈА
[nggallery id=3]