Један од најцењенијих регионалних уметника, фронтмен култног југословенског састава „Лачни Франц”, а пре свега шармантни кантаутор Зоран Предин је у среду 25. маја први пут гостовао у Чачку. Под окриљем Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, а у оквиру завршнице Дисовог пролећа одржано је музичко-поетско вече дуа „Сребрни пионири” који је Зоран Предин оформио са Игором Полаком.
Двориште Библиотеке било је до последњег места испуњено заинтересованим посетиоцима. Свирајући на гитари добро познате старе и нешто новије песме, између којих су се низале анегдоте, исповедне приче и поетска запажања, Предин је представио стил који га чини јединственом фигуром са ових простора.
Поред тога што се у српском преводу недавно појавио његов роман Монголске мрље, Зоран Предин је аутор још две књиге прича и неколико збирки поезије. Једна од њих, Праслован, послужила је као лајтмотив наслова вечери, чиме је и потврђена песничка природа сваког озбиљног кантаутора, почев од Прединовог хероја Боба Дилана па надаље.
Осврнувши се на актуелни албум „Гастарбајтер трубадур”, симболично објављен само у формату винила, Предин је током једноипочасовног дружења публику провео кроз свој опус. Смењивањем носталгије, хумора, аутоироније и сете, подсетио је окупљене на „своје анђеле” (као што су Маргита Стефановић и Влада Дивљан), искуства из земље које више нема, доживљај средњег доба, оптимизам пред данима који долазе.
Чуле су се, између осталог, песме „Чекај ме”, „Коса боје сребра (Маргита)”, „Без трагова и сјене”, „Шта би ми без нас”, „О младом студенту и уданој жени”… Поентирајући извођењем Коеновог стандарда „Dance Me to the End of Love”, гост је још једном доказао чаробну нераскидивост везе између музике и књижевности.