Свепрожимајуће присуство и улога Чачка у прози Милкице Милетић били су тема књижевне вечери одржане у четвртак, 5. маја у Великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дисˮ. У представљању књига учествовале су ауторка, професорке књижевности Александра Мишић и Милица Станојчић, као и просветна саветница Данијела Ковачевић Микић. За музички део био је задужен ученик Средње музичке школе, Јован Пајовић. Док је Милкица Милетић, читајући одговарајуће одломке, говорила о инспирацији, изворима и генези појединачних значајних епизода из својих дела, три гошће су приказале сваки од романа са нарочитим фокусом на предоченој слици града.
![DSC_0460 Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" Čačak](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/05/DSC_0460-scaled.jpg)
Смештањем нашег града на мапу романтизоване историјске фикције, сарадњом са ИК „Деретаˮ и освајањем релевантних књижевних признања, Милкица Милетић се издвојила међу завичајним писцима. Специфична лиричност њеног прозног стила учинила је да на вешт, наизглед лак начин, поетски и чулно спајајући дух традиције и постмодернистичку сложеност, откључа непознате сегменте прошлости Чачка. Мада испрва није планирано да буду конструисана трилогија, романе „Terra d’oroˮ, „Звона Богородице Градачкеˮ и најновији, „Менует у шејтановим папучамаˮ, накнадно је повезала чињеница да описују трајање једног града кроз векове.
![Milkica Miletic Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" Čačak](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/05/DSC_0450-scaled.jpg)
Излагање Александре Мишић било је посвећено првом роману „Terra d’oroˮ, примеру разбијања заблуде о потпуном мраку средњег века и непостојању ренесансе у централној Србији. Такође, професорка Мишић је нагласила „дубљу, финију, изнијансирану природу женског пераˮ, озбиљан приступ раду на књизи кроз истраживање архивских извора, као и чињеницу да историја ипак представља само подлогу на којој се развијају животи бројних јунака.
Милица Станојчић се бавила „Звонима Богородице Градачке”, покушају литерарне реконструкције мистерије нестанка насловних звона у XV веку. Поред дискретне хронолошке везе успостављене са претходним романом, истакнути су лепота китњасте приче, структура концентричних кругова и језик испуњен поетичним архаизмима.
![Milkica Miletic Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" Čačak](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/05/DSC_0441-1.jpg)
Напослетку, излагање Данијеле Ковачевић Микић било је усмерено на завичајну фолклористику, Чачак као „књижевни топос пре него топонимˮ и усуд „вароши у два царстваˮ који одражава вековну националну подељеност. Она је подсетила како се прича развија из конкретне фактографије, благом иронијом и финим хумором демистификујући политичке процесе, а људским трагедијама дотичући универзално путем појединачног. Ауторкин циљ, закључила је, пре свега представља оживљавање атмосфере, боја и духа епохе, при чему Чачак остаје присутан као слика наших, увек истих нарави, а не искључиво подлога локалних пејзажа и импресивне дескрипције.