Пут Библиотеке до сопствене зграде

Све иницијативе везане за премештај Библиотеке у нову зграду које су покретане до 90-их година 20. века изгубиле су и актуелност и значај услед слома државе СФРЈ и избијања ратне, економске и друштвене кризе. Ипак, и након тога јављале су се нове идеје за решавање проблема смештаја Библиотеке. Два најзначајнија предлога била су изградња новог објекта у оквиру комплекса установа културе, који је идејно покренут са Народним музејом у Чачку, и усељење у Дом војске у Синђелићевој улици.

Неостварена идеја Библиотеке и Музеја

Руководство Библиотеке, на чијем челу је била Даница Оташевић (од 1998. до 2015. године), радило је на идеји изградње зграде у дворишту Хаџића куће, која је почетком XXI века развијана у сарадњи са руководством Народног музеја у Чачку. Предлог две установе био је да се потпуно редефинише простор који се налази иза зграде Хаџића куће и зграде Начелства (данас Архив и Музеј), да се у њему изграде нови објекти који би служили за потребе три постојеће установе културе. Одељење за урбанизам, стамбене и комуналне делатности Општине Чачак обавештењем од 14. јула 2003, одговорило је по захтеву Музеја и Библиотеке о могућности изградње и уређења простора на кат. парцелама 725/1, 725/2, 438/1, 438/2 и 439 КО Чачак. Две установе биле су заинтересоване за изградњу на тим парцелама објекта Библиотеке и летње позорнице, као и објекта нове сталне археолошке поставке Музеја, лапидаријума и конзерваторске школе, па им је послат одговор да је неопходно поднети званичан захтев за издавање акта о урбанистичким условима за изградњу тражених објеката, уз потребну пратећу документацију. Идејни план распореда објеката и уређења простора урадио је архитекта Милан Никитовић.

Да је Библиотека наставила да озбиљно размишља о простору дворишта Хаџића куће и Музеја показује и Мишљење Завода за заштиту споменика културе о могућности изградње нове зграде Библиотеке (на основу захтева Библиотеке од 13. 10. 2005) на кат. парцелама бр. 725/1 и 438/1 (двориште Библиотеке и део дворишта Музеја). Мишљење Завода било је да се предложена локација налази у комплексу намењеном установама културе и да је зато погодна за објекат тражене намене. Пре добијања потребних конзерваторских услова и сагласности Завода било је неопходно извршити заштитна археолошка ископавања на поменутим парцелама.

У ово време, 2005. године, већ је дошло до престанка рада Клуба Војске и исељавања зграде Дома војске у Чачку, што је скренуло пажњу Библиотеке на тај објекат као могућег решења смештаја установе. Вероватно је то допринело да се занимљива иницијатива Библиотеке и Музеја о заједничком пројекту изградње и проширења просторних капацитета смести међу остале нереализоване идеје о решавању питања трајног смештаја Библиотеке. Важно је напоменути и да је за реализацију оваквог пројекта неопходно било урадити заштитна археолошка ископавања на простору богате историје и археолошке баштине, што према сазнању аутора није до сада урађено. Из тог разлога пажња руководства Библиотеке од 2005. године окреће се ка Дому војске и напорима за обезбеђивање те зграде за установу, уз подршку градског руководства.

Дом војске – од предлога до усељења

Градска библиотека је још марта 2001. године упутила на адресу Генералштаба војске Југославије предлог да се земљиште и зграда Клуба Војске Југославије у Чачку размени за адекватан број станова за припаднике Војске у гарнизону Чачак, што је наишло на позитиван одговор Генералштаба Војске Југославије. Овај објекат Југословенска народна армија изградила је 1962. године као установу за културно-забавне потребе својих припадника и у првој деценији свога рада, до отварања Дома културе 1970, био је својеврсни културни центар Чачка. У периоду 2001-2005. година Библиотека је повремено обнављала иницијативу за Дом војске, заговарајући идеју и код градског руководства које је позитивно реаговало на њу.

Увидом у акт Пореске управе Филијале Чачак, уочено је да постоји несагласност у погледу података везаних за површину предметног објекта који према акту износи 2.211,77 m², док је према наводима лицитационог елабората површина истог објекта 1.600,85 m². У допису Дирекције Библиотеци је разјашњено да је у питању развијена површина објекта од 2.211,77 m², док је корисна површина објекта 1.600,85 m², па је стварна површина од 1.600,85 метара квадратних, која и треба да се наводи у актима. Наведене стварне површине одговарале су процењеној тржишној вредности непокретности. Министарство одбране је у октобру 2007. прихватило достављену процену. Даљи поступак располагања био је у надлежности Републичке дирекције за имовину.

Библиотека се више пута обраћала Министарству одбране и Влади током 2008. године, у години јубилеја 160 година оснивања „Друштва Читања Српско-Славенскиј Новина у Чачкуˮ, са молбом да се убрзају преговори између Министарства и Општине у вези продаје Клуба војске у Чачку. Министарство одбране је својим дописом од 14. 8. 2008. године одговорило да су преговори две стране окончани на обострано задовољство у вези уступања Клуба војске Општини Чачак уз надокнаду.

Скупштина општине Чачак је Закључком бр. 06-95/2007-5-20 од 11. 12. 2007. године прихватила пренос права коришћења непокретности које чине предметни војни комплекс, уз накнаду у висини процењене тржишне вредности, пославши Дирекцији и доказ о обезбеђењу финансијских средстава за исплату накнаде у буџету општине за 2007. годину. Након што су завршени административни и финансијски детаљи у вези прибављања у власништво објекта Дома војске од стране Града Чачка током 2009. и 2010. године, а за потребе Градске библиотеке, приступило се изради идејног пројекта реконструкције, адаптације и надоградње објекта, који је радио архитектонски тим на челу са архитектом Момиром Радишићем. Током тог процеса, а по захтеву оснивача, Библиотека је у септембру 2012. године доставила документ „Предлог адаптације Дома војске за потребе Градске библиотеке Владислав Петковић Дисˮ. Овај документ представљао је пројектни задатак, заснован у највећој мери на до тада важећим Стандардима за јавне библиотеке, који су непосредно пре тога ажурирани и усвојени 2009. године. У њему су дефинисане потребе установе у оквиру нове зграде, односно пожељан распоред одељења по нивоима, са смештајем пројектованог броја књига и друге библиотечке грађе, метара полица, броја ормара, читаоничких места и других детаља важних за будућу зграду. Такође је наглашено да Библиотека мора да има засебан простор који ће бити тако пројектован да „задовољи развој и унапређење делатности у наредних 30 година и прерастање Библиотеке у регионални центар који ће пратити развој високошколских установа у  Моравичком округуˮ.

Током 2012. и 2013. године урађена су три идејна решења реконструкције и доградње објекта Дома војске, о чему су остали подаци из „Техничког образложења Идејног решења реконструкције и доградње објекта Дома војске у Чачку (III варијанта)ˮ одговорног пројектанта Момира Радишића, односно „Техничког описа за извођење радова на реконструкцији, доградњи и надградњи постојећег пословног објекта за потребе Градске библиотекеˮ, који је урадио одговорни архитекта за главни пројекат Душан Вуловић, од којих је трећа варијанта изабрана и представљена на увид 13. новембра 2013. године. Јавном увиду идејног решења пројекта присуствовали су представници Града Чачка, Библиотеке, Народне библиотеке Србије и пројектаната. Представљено решење позитивно је оцењено од стране Народне библиотеке Србије, која је 14. новембра 2013. упутила допис о томе, наглашавајући да „посебно радује чињеница да је објекат намењен у потпуности за Библиотеку и да су поштовани Стандарди за јавне библиотекеˮ.

Нова зграда

Објекат Библиотеке са приземљем и два спрата пројектован је као „чврст кубус који својим ивицама прати форму локације и који се са северне стране усеца формирајући унутрашње полуотворено двориште (пацијум) у које се долази из правца градског центра и у којем је формиран унутрашњи трг са трибинама за разне културне и друштвене манифестације према којем се отварају и простори библиотекеˮ. У пролеће 2017. године започета је реконструкција, доградња и надоградња објекта коју је у целости финасирао Град Чачак. Стари објекат Дома војске претрпео је комплетну реконструкцију, дозидан је други спрат и ново источно крило зграде, па је корисна површина објекта дуплирана у том процесу. Грађевински радови су трајали око 20 месеци, у оквиру којих је и опремљен део просторија са високо квалитетним и пре свега модерним инвентаром: нови пултови, покретне и фиксне полице за књиге, столице и столови за читаоце, простор за децу и младе, итд. Зграда у највећој мери испуњава националне стандарде за јавне библиотеке у Републици Србији и једна је од најсавременијих установа културе у Србији. Са 3.500 квадратних метара површине она је највећа јавна и градска библиотека под једним кровом у земљи.

Питер Брофи је у књизи Библиотека у двадесет првом веку написао да „библиотеке казују нешто важно о заједницама које их градеˮ. Након више од 170 година постојања организоване бриге за књигу у Чачку, Библиотека је добила свој стални простор у 2019. години. Тиме је окончано преко седам деценија домишљања, планирања и одлучивања о томе где, како и када сместити установу, у коју је 2019. године ушло преко 60.000 корисника, а на читање је позајмљено 183.000 публикација.

др Богдан Трифуновић