„Жена која зауставља сатове”, најновији наслов проф. др Корнелија Кваса представљен је публици у оквиру програма манифестације 62. Дисово пролеће у петак, 4. априла. Осим аутора о књизи су говорили др Ана Радовић Фират и др Мирко Дрманац.
Редовни професор Филолошког факултета у Београду др Корнелије Квас, човек богате биографије и изузетне научне каријере, почиње од 2022. године да се остварује и кроз књижевно-уметничку форму када је објавио свој први роман „Зенонов пут”. Верујући у симболичку снагу језика која се ипак најбоље успоставља у лепој књижевности, аутор годину дана касније издаје дело „Жена која зауставља сатове”.
Говорећи о професури, богатој каријери и „багажу свега прочитаног” са једне стране, и моменту када је његова филозофска и људска зрелост желела да проговори кроз једну другачију, уметничку матрицу, са друге стране, аутор је нагласио „Нисам могао да побегнем од тог пртљага, терета који носим, тог књижевног знања… Свака прича има бар једну, односно више њих – не референци, него дијалога са великим књижевним ствараоцима и испуњена је цитатима.”
Из перспективе читаоца и библиотекара, а на позив проф. Кваса, у уводном делу о публикацији је говорио др Мирко Дрманац. Он је казао да се у већој мери у књизи осећа утицај Гогоља и Кафке, а на моменте и Данила Хармса и да су за њега посебно била интересантна нека вечита питања којима се бави аутор. „Што се више улази у роман, потребан је све већи опрез да се тај кључ не пропусти. Врата овог романа се прилагођавају читаоцу и мислим да нећу много погрешити ако кажем да ће сваки читалац наћи свој кључ”, рекао је Дрманац.
Др Ана Радовић Фират је на почетку испричала да је имала срећу да др Корнелија Кваса упозна најпре као професора на докторским студијама, под чијим менторством је написала и одбранила своју докторску дисертацију, а потом и као аутора два занимљива и необична романа „Зенонов пут” и „Жена која зауставља сатове”. Она је казала да структуру новог Квасовог романа гради десет прича које су тематски обједињене идејом времена и да су у њима присутни наизглед разнолики и неспојиви мотиви – однос према другом, пролазност, етичке напетости и дилеме, континуитет порекла, мушко-женски однос итд. Своје свеобухватно тумачење др Радовић Фират је превасходно утемељила на интертекстуалном сагледавању сплета тема и мотива, слојевитости и језику дела, те личној импресији читаоца.
„Оно што ће пажљиви читалац приметити при самом сусрету са текстом овог дела јесте игра, и то како и сам аутор у делу Границе реализма открива – игра између примарних и секундарних текстова, књижевности и критике. Она је суптилно уткана у нарацију дела, и кроз њу аутор, ненаметљиво, вешто и полетно, износи не само своје књижевно-теоријско утемељење, ерудицију и лична преплитања са књижевном традицијом, већ и фрагментиране сегменте стварног, биографског и проживљеног који у тексту оживљавају у новој, фигуративној истинитости. У крајњем исходу и од читаоца се очекује да прихвати, овакву Бартовски, заводљиву игру којом се текст распарчава и распршује у безброј делића који ће потом бити склопљени у нову значењску структуру и омогућити откривање новог јединства дела”, казала је она.
Вече које је започело биографијом Корнелија Кваса у форми кратке видео-презентације коју су урадили библиотекари Биљана Раичић и Мирко Дрманац завршено је читањем одломака из књиге.
Аутор текста: Марија Радуловић
Аутор фотографија: Александар Вукајловић