Шта се дешава на друштвеним мрежама, које опасности вребају у онлајн-свету и чему су млади изложени на вебу биле су главне теме интерактивне презентације која је одржана у Градској библиотеци Чачак у четвртак, 7. новембра у оквиру кампање „Паметно и безбедно”. Предавање су реализовале Емина Бековић и Ксенија Жутобрадић, едукатори из Националног контакт центра за безбедност деце на интернету при Министарству информисања и телекомуникација Републике Србије.
Овај догађај је био намењен пре свега родитељима, па су предавачи бројним примерима из праксе и описом немилих догађаја из наше земље указали на то да они морају знати све активности своје деце на интернету. Посебно је наглашено да на мрежама никада не треба одавати своју локацију, место пребивалишта, тренутно кретање, шифре и лозинке, не треба делити фотографије које не бисмо желели да доспеју у јавност. То су нека од обавезних правила понашања у дигиталном свету како не би дошло до било какве злоупотребе. Такође, истакнуто је да родитељи треба да буду посебно опрезни када објављују фотографије своје деце јер се оне најчешће и најлакше злоупотребљавају, а чак се дешава и да компаније откупљују фотографије са друштвених мрежа, без знања власника, и користе их у својим рекламним кампањама.
Највећи проблем је, како наводи Емина Бековић, што одрасли нису упознати са појединим опцијама, па на пример не знају шта је и чему служи „Omegle” – платформа са које започиње највећи проценат односа који прерастају у онлајн-сексуално злостављање, а којима претходи дуг период у коме предатор задобија потпуно поверење детета. Иако је интернет олакшао комуникацију међу људима, отворио је простор за различите преваре, претње, врбовање, вршњачко насиље, злоупотребу фотографија, дечју порнографију, тако постајући више опасно него корисно окружење. „Деца знају да употребљавају модерне технологије, али суштински нису дигитално описмењена, па када дође до проблема она нису способна да емотивно и психички препознају насиље и да о њему говоре”, нагласила је она.
Предавачи су представили и неке од скраћеница на енглеском језику које млади користе у конверзацији на интернету (када родитељи прате њихову преписку), а које су такође одраслима потпуно непознате, попут 99 (parent gone тј. родитељ није присутан), PIR (parent in room тј. родитељ у соби), PAL (parents are listening тј. родитељи слушају), па онда иако проверавају мобилни телефон свог детета заправо не могу да разумеју оно што прочитају. Осим тога, дали су савет на који начин се може пратити или ограничити коришћење апликација и игрица на уређајима. А предавање је завршено поруком да су овакве едукације нужне за васпитаче, учитеље, наставнике, али и све родитеље, као и позивом деци и младима да уколико су изложени некој врсти насиља – у сваком тренутку имају коме да се обрате анонимним позивом на број 19833.