Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ ове године обележава десет година рада у узајамној COBISS бази – Кооперативном онлајн библиографском систему и сервисима. Након званичног потписивања Записника са ВБС Центром Народне библиотеке Србије 2010. године, којим су дефинисани сви фондови Библиотеке, прешло се на рад у овом систему, а лисни каталози и Библио-база који су до тада коришћени отишли су у историју. С поносом можемо рећи да корисници кроз узајамну базу путем интернета већ једну деценију могу претраживати каталог било где и било када.

Скраћени преглед првих година рада у COBISS бази гласио би отприлике овако:

За само три године унет је целокупан књижни фонд Градске библиотеке који данас броји преко 150.000 монографских публикација чиме је омогућено да у потпуности заживи корисничка база и да се од 2013. године пређе на аутоматско задуживање књига.

Корисници и запослени су се, на обострано задовољство, прилагођавали новим околностима. Радило се с великим ентузијазмом, непрестано, у обе смене уз не тако брз интернет и са свега неколико COBISS прикључака уз истовремени унос нових публикација, чији прилив није посустајао. Куповина књига, поклони дародаваца, откупи и расходи рађени су истовремено са уносом постојећег фонда.

Библиотека је до 2010. године почивала на систему старих УДК бројева. Истовремено са новом базом прешло се и на систем нових УДК бројева, према којима је формиран смештај књига по одељењима и израђени су шифрарници неопходни за све врте статистика, значајних за пословање установе.

Упркос процесу промена у систему обраде грађе читаоци су све време неометано користили књижни фонд. У међувремену је COBISS2, чијим се „командамаˮ за рад увелико овладало, иновиран и уследио је прелазак на COBISS3 који је захтевао ново привикавање и учење, а од 2018.  заживела је и нормативна база.

Истрајно се радило из записа у запис, преко поља и потпоља, од књиге до књиге, из одељења у одељење, све до легата и депоа Библиотеке.

Током протеклих десет година одштампано је десет инвентарских књига у којима се у просеку налази преко 60.000 нових наслова, нешто мање него што броји данашњи фонд Позајмног одељења за одрасе читаоце. На 60.000 књига је налепљено исто толико COBISS налепница и заштитних фолија,  а на урађеним књигама налази се и преко 500.000 ручно стављених печата. За сваком годином остаје регистратор рачуна, статистика о начинима набавке књига, расходима, укориченим књигама, заменама и бројним извештајима.

Иако су читаоцима најчешће непознати, каталогизатори подсећају да животни пут књиге у библиотекама почиње у њиховом одељењу, а да су њихова имена видљива само у виду скраћеног потписа на врху каталошког записа. Из овога је јасно да само заљубљеници у овај посао, који је подложан сталним новинама, изменама и критикама, у њему могу истрајати, јер само једно погрешно слово у наслову или погрешан инвентарски број могу књигу одвести у потпуни заборав.

Тим каталогизатора са поносом, пожртвовано и активно учествује у обради публикација и на тај начин даје видљивост фонду чачанске Библиотеке. Подсећањем на речи Милорада Вучковића Браца, пензионисаног библиотекара Народне библиотеке Србије, сарадника и учитеља може се закључити колики је значај овог посла: „Узајамни каталог осликава наше знање, одговорност и организованост, као и свест да учествујемо у стварању података за општу корист и да смо сви повезани на планетарном нивоу…ˮ