Ово је прича о маестралном наступу хора Viva Vox у петак, 11. августа у Дисовом амфитеатру на Морави у организацији Градске библиотеке Чачак. Обновљена постава хора и нови диригент Борис Балуновић су узбудљивим репертоаром, у готово двочасовном извођењу чувених рок и поп хитова, разгалили многобројну чачанску публику. Након короне ово је њихов први јавни наступ, а несвакидашња трупа је још једном показала зашто две деценије осваја домаће и светске сцене демонстрирајући глас као најмоћнији инструмент.
Још од када су први пут на себе скренули пажњу јавности неочекиваном обрадом песме „Du hast” немачког бенда Rammstein, овај а капела хор наставља да доказује шта и колико може добар глас који носе у свом имену. И заиста, током двадесетогодишње активности, више пута су померили границе, доминирали најразноврснијим сценама широм света, одушевили публику и изградили завидну репутацију. Пауза која је довела до крупних промена у постави хора, од којих је засигурно највећа смена диригената, није успела да умањи оригиналност по којој су надалеко чувени. Штавише, може се с правом говорити о обновљеној снази израза, у шта су се Чачани уверили и овог петка.
Дугоочекивани концерт био је од почетка до краја обележен изузетним набојем енергије, колективне солидарности и размене позитивних емоција међу члановима хора и публиком, те хвале и дивљења вредном снагом извођења. Од уводне филмске теме из серијала „Ратови звезда”, преко жанровски шароликог и брижљиво бираног репертоара који је видно одушевио окупљене љубитеље доброг звука, па све до оптимистичне химне прослављене од легендарних Пајтоноваца ‒ „Always look on the bright side of life”, препуним Дисовим амфитеатром одјекивали су познати тонови у несвакидашњем руху.
Наиме, особеност Viva Vox-а је служење искључиво вокалима, без икакве инструменталне пратње, што укључује битбоксинг технику гласовног опонашања перкусија и ритам секције. Међу двадесет девет чланова хора издвојило се неколико сталних солиста, при чему посебно задовољство за Библиотеку представља поновни сусрет публике са Николом Крстићем. У мају је током Дисовог пролећа одушевио присутне на концерту свог бенда „The Cave Dogs”, појавом и гласом дочаравши уметничку персону Ника Кејва, а сада се са неколико појединачних и дуетских тема представио у својству тенора. Наглашена симболика доминирала је визуелним идентитетом чланова хора, њиховом кореографијом, упечатљивим сценским ефектима који су пратили свако од извођења. Енергију неуморног Балуновића, колеге су верно прихватале и узвраћале, емитујући је даље на публику, а кроз несвакидашње интерпретације песама попут: „By the way”, „Feeling good”, „Runnin’”, „Хипнотизиран”, „Jeremy”, Smells like teen spirit”… Све то у широком распону од традиционалне „Хајде, Јано”, метала („Enter Sandman”) и техна (The Prodigy mix), до величанствене „Ameno” као врхунца вечери, када су у рукама чланова хора засијале светиљке, а публици застао дах.
Стога су задовољни Чачани сваку нумеру поздравили громогласним, дугим аплаузима, по завршетку истински интензивног концертног искуства поневши у сећању снажне утиске и дивљење према могућностима тако „једноставног”, а толико богатог људског ‒ гласа.