Поетско-еколошке радионице „У зеленој боји песму или причу скројиˮ, реализоване у априлу у оквиру пројекта #ВодаЗдравоЗаГотово (#WaterCareInАCreativeWay), кроз три сусрета у чачанској Библиотеци окупиле су старије основаце око теме – екологија на путу уметности.
Радионице су дале осврт на то како књижевност, сликарство, култура и медији проговарају о односу према животној средини, те како се ликовним скулптурама, архитектонским подухватима, музичким нумерама и филмом скреће пажња на проблем угрожености Земље. Централна рубрика радионице ослонила се на еколошку поезију српских песника, а инспирисани њоме радионичари су од својих „зелених мислиˮ скројили песме, кратке прозне радове и новинске чланке.
На првом састанку учесници су кроз игру асоцијација прелистали речник еко-појмова, а такође су и сазнали зашто је баш зелена боја екологије, шта су „плућа града”, како настају „зелени зидови” и „зелени кровови” зграда. Поред тога, кроз рубрике „Екологија духа” и „И деца се питају” упутили су се у то како животни простор утиче на психологију људи. У рубрици „Стихом против еколошке некултуре” проговорено је о еколошкој поезији српских песника, ослањајући се на Еколошки буквар Верољуба Вукашиновића који објашњава шта је екологија, стихове Милована Данојлића који пева песму о пошасти модерног доба – пластичној кеси и Добрице Ерића и његову Еколошку башту азбуквара којом се подстиче на бригу о природи.
Подизање еколошке свести као основни циљ ових сусрета остварен је и кроз креацију кратког анимираног филма „Може ли море да буде чисто?”. Радионице на којима је учествовало 20 ученика водиле су Милица Домановић и Ирена Планинчић, а радионичарима је у кројењу „зелених прича” помогла и Оливера Недељковић.