ПОЗИВ ЗА РАДОВЕ

Стручно саветовање библиотекара Србије

Завичајни фондови – развој, теме и тенденције 2000-2020

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” Чачак, 26-27. 11. 2020.

Преузмите у PDF формату Позив за радове и Упутство за ауторе

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” пре 20 година била је домаћин значајног саветовања библиотекара „Стање и перспективе развоја завичајних фондова”, које је у Чачку 14. и 15. децембра 2000. године организовано у сарадњи са Народном библиотеком Србије и Библиотекарским друштвом Србије. Чачанска библиотека је 2004. године објавила истоимени зборник радова са скупа, који је и данас релевантна литература о завичајним фондовима. У циљу новог промишљања функције, положаја и развоја завичајних фондова као делова националног корпуса културног наслеђа током протекле две деценије, као и њихове релевантности у будућности, Градска библиотека Чачак позива стручњаке из Србије и региона да узму учешће у стручном саветовању „Завичајни фондови – развој, теме и тенденције 2000-2020”, које ће 26. и 27. новембра бити организовано у згради Градске библиотеке, Синђелићева 24, Чачак.

Легат Миливоја и Божидарке Филиповић – Соба легата Библиотеке у Чачку

Ново окупљање стручњака за завичајне фондове и збирке у организацији Библиотеке у Чачку подржано је од стране Министарства културе и информисања. Почасно председништво Саветовања „Завичајни фондови – развој, теме и тенденције 2000-2020” чиниће уважени стручњаци који су учествовали у организацији и вођењу скупа из 2000. године: проф. др Десанка Стаматовић, проф. др Александра Вранеш, Марија Орбовић и Даница Оташевић. Почасно председништво урадиће и завршну евалуацију саветовања.

 

Циљ и теоријски оквир

Саветовање „Завичајни фондови – развој, теме и тенденције 2000-2020” организује се у циљу размене искустава и мишљења о протеклом периоду развоја завичајних фондова, као и о актуелним темама и перспективи завичајних фондова у библиотекама. Важан услов ове дискусије биће хронолошка перспектива о периоду 2000-2020. година, како би се кроз компаративни приступ јасније сагледао протекли период развоја и на тим основама формулисали даљи правци рада и развоја завичајних одељења и фондова.

Пре две деценије указано је на незавидну ситуацију на пољу основних задатака, улога и свеопштег стања завичајних одељења у српским библиотекама. Циљ новог саветовања јесте осветљавање нових перспектива развоја завичајних фондова у библиотекама Србије. То би се урадило кроз ново окупљање библиотекара, стручњака из области завичајне делатности, где би им била пружена прилика да сагледавањем стања завичајних фондова кроз примере из праксе укажу на постигнуте резултате, али и проблеме који су и даље актуелни или су се у међувремену појавили, можда баш као последица технолошког напретка у свим областима људског знања, па и у библиотечкој делатности.

Организатор скупа подстиче заинтересоване колегинице и колеге да поделе своја искуства, запажања, примедбе, недоумице, проблеме са којима се сусрећу током рада или које њихове колеге наводе као спорне, али и да дају евентуална решења, предлоге и сугестије који би помогли бољем функционисању и раду завичајних одељења. Молимо потенцијалне ауторе да у својим радовима не обрађују теме које се искључиво баве оснивањем, историјатом завичајних одељења, као и детаљним прегледом садржаја збирки.

 

Теме

Правни оквири који регулишу обавезе запослених, као и методска упутства за формирање и вођење ових фондова дају јасне смернице како би посао завичајног библиотекара требало обављати. Међутим, иако живимо у времену које на дневном нивоу бележи вртоглаве научно-технолошке помаке, неки сегменти библиотечке делатности су суочени са основним проблемима попут набавке свих врста грађе која се чува у завичајним одељењима, неадекватног простора за њен смештај, недовољне видљивости и доступности због непотпуне стручне обраде, а као резултат свега тога приметна је оскудна информисаност корисника о потенцијалима ових микробиблиотека, па је неопходно додатно промовисати и побољшати њихову видљивост. Најпре треба почети од библиотекара у завичајним одељењима и то у виду подизања свести о одговорности коју имају као запослена лица на тим позицијама, затим подстицања мотивације и идеја за реализацију активности које би усмериле кориснике библиотечких услуга (свих узраста и интересовања, од основаца до најзахтевнијих истраживача) ка могућностима које пружају ови фондови.

У оквиру основне теме Завичајни фондови – развој, теме и тенденције 2000-2020 учесницима се пружа могућност да у својим радовима представе актуелно стање и могућности развоја завичајних фондова са аспекта библиотекара који се у првим деценијама 21. века суочавају са бројним изазовима при сакупљању, систематизацији, каталошкој обради, чувању, заштити и презентацији завичајне библиотечке грађе. То је прилика да библиотекари прикажу примере добре праксе, резултате успешно реализованих пројеката и предложе иновативна решења за унапређење друштвене улоге завичајних збирки на плану очувања културне баштине и њиховог положаја у библиотечко-информационој делатности. Предлажемо ауторима да радовима обухвате неку од следећих тематских области:

  • Начини набавке завичајне грађе (принципи сакупљања, селекција, аспекти…),
  • Специфичности обраде завичајне грађе (класификација, физичка и каталошка обрада, недоумице, решења…),
  • Истраживачко-информативна функција завичајних одељења (профил, структура, потребе и едукација корисника),
  • Значај, улога и перспективе завичајне библиографије,
  • Завичајне збирке   – заштита, чување и могућности универзалног приступа у дигиталном добу,
  • Међуинституционална сарадња и успостављање веза са завичајним ауторима,
  • Промоција завичајних збирки (публиковање, дигитализација, облици представљања у јавности, афирмација завичајног стваралаштва…),
  • Правни оквири који регулишу обавезе запослених.

Предложене теме само су део оквира могућих интересовања аутора, па подстичемо заинтересоване колеге да буду креативни и иновативни у својим радовима.

 

Формат и слање радова

 

Заинтересоване колегинице и колеге позивају се да до 25. 9. 2020. године доставе своје радове у пуном тексту на адресу zavicajnocacak@gmail.com, припремљене у складу са Упутством за радове које се налази на адреси http://www.cacak-dis.rs/vesti/savetovanje-o-zavicajnim-fondovima/

Радови послати након назначеног рока неће бити разматрани.

Рецензирани радови представљени на саветовању у форми текста са презентацијом, мултимедијалне презентације или видео записа, биће објављени у тематском броју стручног часописа за библиотекарство „Глас библиотеке” до краја 2020. године.

Ауторима прихваћених радова за саветовање организатор обезбеђује смештај (преноћиште у хотелу) и надокнаду путних трошкова. Ове погодности могу да искористе највише два коаутора једног рада.

 

Практичне информације

            Локација и превоз

Саветовање ће бити одржано у Великој сали Градске библиотеке у Чачку, Синђелићева 24.

Смештај учесника саветовања у Чачку биће обезбеђен за ауторе прихваћених радова, док организатори препоручују за смештај осталих учесника хотеле „Београд” https://hotel-beograd.rs/ и „Центрум” http://www.hostelcentrum.rs/.

Ауторима прихваћених радова путни трошкови до Чачка биће рефундирани у висини повратне путне карте, односно еквивалентог износа за трошкове превоза аутомобилом, док остали учесници сами сносе трошкове доласка у Чачак. У случају могућности организованог превоза учесници ће благовремено бити обавештени.

 

            Датуми

Први позив за радове: 3. јул 2020.

Други позив за радове: 1. септембар 2020.

Рок за слање радова: 25. септембар 2020.

Одлука о прихваћеним радовима: 15. октобар 2020.

Саветовање: 26-27. новембар 2020.

Штампање прихваћених радова: децембар 2020.

 

            Контакт

Све информације у вези саветовања доступне се од запослених Завичајног одељења, тел. 032/340-960, zavicajnocacak@gmail.com