Једно од најлепших радних места на свету је библиотека (не)скромно кажу библиотекари. На полицима су сложени векови прошлости и предсказивачи будућности, на њима се налази благо преточено у речи. Готово да нема области људског живота која се није удобно сместила на неку од страница публикација коју свакога тренутка може прелистати било који корисник. Људско знање и искуство је утиснуто у књигама као непроцењиво сведочанство које потврђује да се можда баш и најбољи рецепти за живот, љубав и пријатељство налазе у њима. Прошлогодишња и овогодишња здравствена ситуација је показала да је једна од најбољих превентивних мера очување духовне и менталне стабилности, а лек за душу њено величанство – књига.
Почетак нове године осим што служи да се ухвати добар залет и искорачи сигурно ка новим плановима подразумева и осврт на претходних 12 месеци и сумирање резултата рада. Запослени у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дисˮ могу потврдити и да у тешким временима читалачко интересовање није опало, напротив дистанце између књига и корисника није било, а у прилог томе говоре статистички подаци и утисак библиотекара наших позајмних одељења.
Библиотекари Одељења за одрасле кориснике тврде да ни у 2020. години није изостало интересовање читалаца за белетристику. И даље су актуелни класици светске књижевности, домаћа савремена продукција, криминалистички и љубавни романи, епска фантастика, породичне саге као и дела награђиваних аутора. Најтраженије публикације у протеклој години биле су Живети, Седми дан (Ју Хуа), Кафка на обали мора (Харуки Мураками), Молитва мору и Ловац на змајеве (Халед Хосеини), Узнемирени људи (Фредрик Бакман), док се од нобеловаца истичу Олга Токарчук са књигама Бегуни, Књиге Јаковљеве и Петер Хандке писац романа Велики пад. Док су најчитаније књиге српске књижевности: Деца зла, Острво пеликана (Миодраг Мајић), Александар од Југославије (Вук Драшковић), Тврђава (Меша Селимовић), Дневник једног номада (Беким Сејрановић), Осиње гнездо (Влада Арсић) и Године врана (Синиша Ковачевић). Поред белетристике читаоци радо бирају литературу из области класичне и популарне психологије, а међу најтраженијима су и даље књиге Владете Јеротића. Историја и биографије знаменитих људи које су у књигама забележели Милутин Тасић, Лука Мичета и Ненад Новак Стефановић посебно привлаче пажњу.
У Одељењу за децу и младе и даље су најактивнији најмлађи корисници, узраста од 2 до 7 година, који уз велику подршку родитеља и васпитача развијају читалачке навике.
Предшколцима пажњу највише привлаче интерактивне сликовнице са одређеним задацима у току читања који их додатно ангажују. Необичне приче са измишљеним ликовима и реиздања класичних бајки су још увек врло читане као и авантуре познатих анимираних ликова. У најтраженије књиге убрајају се: Арчи и Дора (Горан Марковић), Грицко (Ема Јарлет), Вук који је испао из књиге (Тијери Роберехт), Невероватна прича о џиновској крушци (Јакоб Мартин Стрид ) Кишни глистац (Андрија Милошевић), док су домаћи аутори Јасминка Петровић, Слободан Станишић, Дејан Алексић и Весна Алексић посебно занимљиви деци која савладавају прве кораке самосталног читања. Неке од најчитанијих сликовница су Кад порастем бићу, Прочитај ми причу, Чак и чудовишта перу зубе, као и едиција енциклопедија Мали истраживачи.
Најосетљивију категорију корисника Библиотеке чине старији основци које није лако анимирати и приволети читању. Ипак дела Загонетна потрага (Урош Петровић), Позив (Николета Новак), Птица на ветар (Весна Алексић) Нећу да мислим на Праг (Соња Ђирић), Мушки дневник (Душан Пејчић) и др. чине да тинејџери за тренутак одложе своје мобилне телефоне и уроне у чаробни свет књиге.