Галеријски простор чачанске Библиотеке обогаћен је поставком која приказује рукописну грађу из Библиотеке целине Синише Пауновића, а о важности заоставштине, у културно-историјском контексту, било је речи у среду, 11. децембра, приликом свечаног отварања изложбе „Откривено наслеђе” аутора Николе Пеулића. Јавности су, по први пут из ове збирке, приказани рукописи Надежде и Растка Петровића, Уроша Предића, Исидоре Секулић и других културних посленика, о којима је надахнуто говорио проф. др Александар Јерков. Mлади глумац Божидар Томовић вече је обогатио казивањем стихова Растка Петровића и Рада Драинца.
На почетку програма библиотекар Тијана Бежанић, која је и водила програм, нагласила је да се избор из обимне, вредне, оригиналне и тематски разноврсне рукописне грађе чува у Библиотеци целини Синише Пауновића, у оквиру Одељења за завичајну збирку и легате. Поставку изложбе чини 17 плаката, осмишљених на основу поменуте грађе, пронађене у богатој заоставштини Синише Пауновића, а којима је нови животни сјај, зналачки и промишљено удахнуо дизајнер Миленко Савовић. У витринама су приказани рукописи, као и неки од оригиналних предмета из Пауновићеве спомен-собе који су за ову прилику изложени у галеријском простору установе. Његову рукописну збирку чини више десетина хиљада исписаних страница, па се може рећи да управо та грађа представља најнеистраженији део ове библиотеке целине.
Посебан осврт на рад приликом припремања материјала за поставку дао је библиотекар Никола Пеулић. Он је на почетку обраћања упутио захвалност свима који су му као аутору помогли у припреми изложбе и нагласио колико је процес истраживања битан за једну овакву поставку. „Ова изложба није само приказ рукописне грађе, она је портал који нас води у минула доба. Сваки рукопис представља споменар, мост и позив на дијалалог између прошлости и садашњости. Данас, у простору највеће јавне библиотеке у Србији, имамо прилику да уочимо те везе, да размислимо о томе како нас епистемолошки хоризонт рукописа позива да будемо активни учесници у културно-историјским кретањима, а не само посматрачиˮ, рекао је Пеулић.
У јединственом амбијенту Градске библиотеке Чачак, опремљеном оригиналним намештајем из Пауновићеве радне собе, налази се 1.549 монографских публикација. Као одраз његове вишедеценијске посвећености преводилаштву и учвршћивању српско-бугарских културних веза настала је и драгоцена збирка књига на бугарском језику, међу којима се налазе и бројни преводи дела најзначајнијих српских писаца 20. века. Посебну аутентичност овој збирци дају посвете које су Момчило Настасијевић, Милош Црњански, Станислав Винавер, Елин Пелин, Јелисавета Багрјана и др. исписивали на предлистовима књига поклоњених Синиши Пауновићу. Уз личну библиотеку налази се и 3.800 фотографија на којима су овековечени портрети личности из света уметности и догађаји који су обележили 20. век на Балкану, прикупљених за време Пауновићевог дугогодишњег новинарског службовања у листу Политика. Захваљујући библиотекару Марији Орбовић дародавчев живот и дело су расветљени у књизи „Испуњен живот: биобиблиографија Синише Пауновићаˮ, а његови рукописи и преписка са значајнијим савременицима систематизована и смештена у засебне кутије.
Имајући све ово у виду и о културним прегаоцима који су оставили траг, а чији рад је помно пратио Пауновић, говорио је проф. др Александар Јерков који је и као управник једне од установа културе од националног значаја апострофирао колико је важно неговати културно-историјско наслеђе. „Аутори који су овде приказани мала су плејада српске књижевности, а осим изванредних писаца Боре Станковића, Исидоре Секулић и Растка Петровића, ту су и имена која се често прескачу у историји књижевности, попут нпр. Милице Јанковић. Гледајући све ове документе, покрет руке која пише и оставља траг, помислио сам на Хајдегерово Писмо о хуманизму које каже да је сваки текст који човек у животу напише нека врста писма које нам долази из далеке прошлости. На то је Слотердијк касније одговорио да је и у нашем времену најважније то – да нам порука о хуманизму пристигне и да је прочитамо, разумемо и да се за њу залажемо. Библиотеке зато и постоје да бисмо путем културе постали бољи људи”, нагласио је професор Јерков.
Сви који желе да погледају ову вредну поставку, изложену у Галерији Градске библиотеке Чачак, могу то учинити у наредних месец дана. А да би се откривено наслеђе нашло пред посетиоцима, између осталог, било је потребно урадити и конзервацију и рестаурацију најоштећенијих и најстаријих рукописа. То је учињено захваљујући финансијским средствима намењеним за пројекте заштите и дигитализације културног наслеђа у Републици Србији која су добијена од Министарства културе, а задатак заштитете обавила су најстручнија лица за овакву врсту послова из Архива Српске православне цркве.