Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Одбор 57. Дисовог пролећа и Жири Дисове награде обавештавају јавност да је лауреат Дисове награде за 2020. годину песник Рајко Петров Ного.

Жири за доделу Дисове награде за 2020. годину, у саставу: др Недељка Бјелановић, научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, Ђорђе Нешић, песник, директор Културног и научног центра „Милутин Миланковић” у Даљу и др Јован Делић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, на седници од 28. фебруара 2020. године у Београду и електронској седници одржаној 23. априла 2020. године, донео је једногласну одлуку да се Дисова награда за 2020. годину додели РАЈКУ ПЕТРОВУ НОГУ за његово целокупно стваралаштво, а поводом појаве трију песничких књига у 2019. години: Мождани удар, „Православна реч”, Нови Сад, 2019; Документарни детаљи, „Новости”, Београд, 2019. и Позни стихови, „Штампар Макарије”, „Ободоско слово”, и „Херцеговина издаваштво”, Београд-Подгорица-Требиње, 2019.

Овим трима књигама Рајко Петров Ного је песнички обележио претходну годину и тако обавезао Жири да упише његово име међу добитнике Дисове награде – име које је тој награди више него упадљиво недостajало.

Награда лауреату Дисове награде, Рајку Петрову Ногу, као и осталим лауреатима на конкурсима 57. Дисовог пролећа за награду Млади Дис, есеј о Дису и литерарним ученичким радовима, биће додељена на свечаности у Чачку након окончања ванредног стања и у складу са одлукама надлежних институција. Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” и Одбор 57. Дисовог пролећа благовремено ће обавестити јавност о датуму и програму манифестације у 2020. години.

—————-

Рајко Петров Ного рођен је 13. маја 1945. године у Боријама код Калиновика, у Херцеговини. Основну школу завршава у Невесињу, а Учитељску школу 1963. године у Сарајеву. На сарајевском Филозофском факултету дипломирао је 1968. године на одсеку за Југословенску књижевност и српскохрватски језик. Магистрирао је, 1977. године, на Филолошком факултету у Београду. 

Радио је као уредник у Издавачком предузећу Веселин Маслеша од 1972. до 1982. године, затим као уредник београдског БИГЗ -а од 1982. до 1999. године.

Преселио се 1982. године из Сарајева у Београд.

Од 2000. године предаје поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Члан је Удружења књижевника Србије.

Међу значајније збирке песама Рајка Петрова Нога убрајају се Зимомора (1967), Зверињак   (1972), Родила ме тетка коза, пјесме за дјецу (1977), Безакоње (1977), Лазарева субота (1989), На капијама раја (1994), Нек пада снијег господе (1999), Неодремано око (2002), У Вуловоме долу- изабране и нове пјесме (2005), Мождани удар (2019), Документарни детаљи (2019).

Приредио је Српске јуначке пјесме, Антологију српских јуначких пјесама, Пјесме Алексе Шантића, Поезију и прозу Бранка Ћопића, Сонете и поеме Скендера Куленовића, Очи на оба света – избор из поезије и путописне прозе Јована Дучића…

Аутор је мемоарске прозе Запиши то Рајко (2011), књиге есеја Запиши и напиши, С мене на уштап, а Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева  је 2004. године приредила зборник Рајко Петров Ного – песник.

Добитник је 23 песничке награде међу којима су најзначајније: Награда Петар Кочић, Бранкова награда, Змајева награда, Награда Вукове задужбине, Награда Милан Ракић, Награда Бранко Миљковић, Награда Исидора Секулић, Награда Меша Селимовић, Награда Деспотица Мати Ангелина, Награда Јелена Балшић…

————-

ТВОЈЕ СЕ ТУЖБАЛИЦЕ
КО УСПАВАНКЕ ЧУЈУ

Од жутокљунца зар ни орао ни соко
Ни утва златокрила
Зар страшило си тек што у свет блене разроко
Већ саломљених крила

Вран гавран дис гракће по твоме разбојишту
И зло у кљуну носи
Очерупане сове од несреће се бишту
У свакој твојој глоси

Твоје се тужбалице ко успаванке чују
На црне гласе на гавране је свико
И петао на крову

Јеси ли слепи соко кога и вране кљују
Њиште издани коњи Зар их не позна нико
Ни руку дамјанову