Вече посвећено једном од највећих песника међу музичарима Ленарду Коену, коме је писање било разлог постојања, уприличено је у петак, 24. маја у чачанској Библиотеци. У оквиру овогодишњих Дисових свечаности програм насловљен стиховима „Ако пожелиш мрачније, убићемо пламен” које је Коен певао на свом последњем албуму обележио је концерт бенда „The Cave Dogs”.
![The Cave Dogs The Cave Dogs](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2024/05/DSC_5669-scaled.jpg)
Београдски трибјут бенд „The Cave Dogs” који је већ деценију и по познат по одличним интерпретацијама песама Ник Кејва, овог пута завредио је пажњу и аплаузе чачанске публике изводећи мелодије Л. Коена. Вече је отворила нумера „Suzanne” коју је извео фронтмен Никола Крстић, а након што су се на сцени придружили остали чланови бенда низали су се хитови један за другим: „Dance Me to the End of Love”, „You Want It Darker”, „Who By Fire”, „So Long, Marianne”, „Lover, Lover, Lover”, а цела сала певала је: It’s not someone who’s seen the light/ It’s a cold and it’s a broken Hallelujah/ Hallelujah/ Hallelujah. Двочасовни наступ заокружили су песмом „I’m Your Man”, потврђујући речи Владислава Бајца да су Коенови стихови „свеопшти путокази који се тичу сваког живог бића”.
![The Cave Dogs The Cave Dogs](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2024/05/DSC_5677-scaled.jpg)
Да је ватра Коенов лајтмотив показује завршна књига песама Пламен настала из његових рукописа, коју су уредили професор Роберт Феген и Александра Плешојно и објавили након ауторове смрти 2018. године. За српску публику књигу је превео Владимир Копицл, а објавила „Геопоетика издаваштво” у оквиру едиције „Нотни списи”, посвећене чувеним уметницима, углавном музичарима чији дар за књижевно стваралаштво је остао у сенци њихових примарних каријера. Предговор који потписује Коенов син Адам потврђује да је Ленард као песник започео пут славе, а да ова публикација представља затварање круга, последњи плам ватре која је током живота горела и држала мисао будном и свежом.
![The Cave Dogs The Cave Dogs](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2024/05/DSC_5648-scaled.jpg)
Поред одабраних необјављених песама, и оних које су се нашле на последња четири албума, Пламен је јединствен по томе што садржи богат низ Коенових цртежа и аутопортрета, као и избор записа из његових бележница насталих у периоду од готово 70 година. Цртежи и скице вредан су прилог јер представљају синхронизованост његових покрета руке и мисли преточених у речи, односно стихове. Код Коена уметност се преплиће у различитим облицима, а о нераскидивости књижевности и музике овако је једном приликом говорио: „Нема разлике између песме и композиције. Нека моја остварења била су прво композиције, а нека су прво била песме, док су нека била ситуације. Све што напишем има звук гитаре у позадини, чак и романи”. Говорио је да је „поезија сведочанство живота, а ако живот ваљано пламти, поезија ће остати као пепео”. У кратким забелешкама је казивао велике мудрости, попут оне „пошто више не желим да причам о себи, морам постати камен. Пошто више не жудим ни за ким, нисам сам”.
![Ленард Коен Ленард Коен](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2024/05/DSC_5555-scaled.jpg)
У уводном делу програма о Коеновом песничком ставралаштву говорила је библиотекар Тијана Бежанић која је на крају поручила публици „читајте преводе Коенових стихова и белешки. Верујем да ће се пред вама отворити још један, другачији свет поезије, онај који вам је промицао док су вам чула била омамљена музиком и гласом беспрекорног џентлмена, чији хумор, елеганција, лежерност и елоквенција никада не застаревају.”