Песник млађе генерације Бојан Васић гостовао је у чачанској Библиотеци у четвртак, 9. маја у оквиру 61. Дисовог пролећа. Током програма представљене су његове збирке поезије „Удаљавање”, „Црна кутија”„Топло биље”, а било је речи и о поетици која се развијала од песничког првенца „Срче” до каснијих збирки („Томато”, „Ictus”, „13”, „Детроит”, „Волфрам”, „Брид”).
Васићеву поезију одликује активирање простора периферије, и у збирци „Топло биље”, по његовим речима, враћа се свету који је отворен у „Срчи” а који је напуштен у књигама које су уследиле. „Те су песме настајале више из неког писања и читања, него из живљеног искуства, Топло биље је покушај да се поред љубавне тематике, оживи то што сам годинама гледао око себе, а што ми се чинило да је немо и да нема свој говор, а који сам ја некада чуо или ми се чинило да сам чуо, па да могу бар у поезији да му дам речи.” Говорећи о урбаном идентитету поезије и Београду као топониму који је чест повод његовог певања, Васић је казао да Београду прилази и као становник тог града (што је био у једном периоду живота), али пре свега из поезије: „Београд сам увек перципирао преко књижевне традиције и тога како га наши модернисти доживљавају, какав је он у поезији Црњанског, Миодрага Павловића, Васка Попе. То никада није био мој град, увек сам се осећао у њему као вечни туриста, јер моју перцепцију урбаног увелико одређује рурал.”
На питање библиотекара Николе Пеулића, који је и водио програм, да ли размишља о читаоцу док пише, Бојан каже да поезију пише сам за себе, а одређени гласови који би могли да утичу на њега у процесу стварања јављају се тек у тренуцима када преправља стихове. С обзиром да је Градска библиотека Чачак издала Васићев песнички првенац – збирку „Срча” поводом Награде „Млади Дис” неизоставно је било поменути и Петковићев утицај на његову поезију. „Дис је формативни песник који ми је био аутентичан и спонтан, јер занимљив је начин на који је његово визионарство покушавало да се изрази у везаном стиху. Он и Миљковић су најформативнији песници у историји наше књижевности и тај однос сам покушавао да освестим”, казао је он.
Васић је аутор и романа „Властелинства”, а пише и књижевну критику. Иако млад аутор, савременост и значај његовог стваралаштва потврђен је осим признањем која носи Дисово име и другим наградама: „Матићев шал”, „Мирослав Антић”, „Васко Попа” и „Бранко Миљковић”.