У оквиру циклуса „Подршка је важна”, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” је у среду 4. октобра организовала вече представљања поезије Даре Радојевић и Вјекослава Вукадина. Иако је овај циклус, започет прошле године, првенствено намењен промовисању неафирмисаних завичајних аутора, овога пута је његово издање било из неколико разлога несвакидашње.
Пре свега, радило се о дуплом, такорећи „дуетском” програму, чији гости нису дебитанти већ ствараоци са вишедеценијским и жанровски разноврсним искуством. На иницијативу горњомилановачке песникиње Даре Радојевић укључен је свестрани културни делатник пореклом из Сарајева, Вјекослав Вукадин, који је већ тридесет година активан у дијаспори. Напослетку, будући да обоје кроз рад у књижевним удружењима подстичу и промовишу талентоване младе ствараоце, наслов циклуса добио је ново значење: подршка коју пружамо је двосмерна, а граница нема, те оне сежу до Срба у западноевропском расејању.
И Дара Радојевић и Вјекослав Вукадин објавили су по тринаест збирки, не само песничког жанра, већ и поетске прозе, прича, писама, есеја. До читалаца допиру интервјуима или излагањима у емисијама, говорећи на тему односа према песништву и позиције уметника у савременом свету. Труде се да негују „старе, добре вредности”, потпуно непретенциозно, али искрено претачући осећања и запажања у стихове. Док је Дара, поникавши у Књижевном друштву „Момчило Настасијевић”, убрзо потом основала Удружење „Запис” које активно постоји већ двадесет три године, Вјекослав Вукадин је 1994. у Ротердаму покренуо Српско друштво за књижевност, уметност и културу „Арс-Арт”. Претходно је у Карслруеу током осамдесетих организовао програме Културно-просветног удружења „Просвјета”.
Гости су говорили о својој поезији и узорима, као и о чему и за кога првенствено пишу. Већи део програма узело је читање поезије, а у случају господина Вукадина и право казивање стихова наизуст, све пропраћено занимљивим анегдотама.
Из неколико апокалиптично-пророчких песама које је гост живописно интерпретирао јасно се осетио дух Дисових свевремених „дијагноза” друштвеног стања, док је Дарина топла, емпатијом испуњена лирика подсетила на лековитост оптимизма.
„Пишем све оно што улази у састав живота, дакле, живот је општа тема и све што чини његов садржај мој је мотив”, нагласио је Вукадин, по образовању професор књижевности. Износећи аутопоетичка начела песмом „Равнај се према себи”, истакао је како морамо наћи свој израз и пут упркос читалачком и теоријском искуству.
Дара Радојевић је нагласила да „иако пише за себе, не објављује због себе”, с обзиром на препознавање и саосећање с којим читаоци дочекују њену поезију, претварајући појединачно у универзално искуство. Посебно цени утешну улогу песништва, па читање сматра значајнијим од писања, свима доступним истраживањем у себи и око себе. „Писати је лепо, али читати је ‒ прелепо”, закључила је она.
У опуштеној, пријатељској атмосфери Библиотеке спонтано су се у разговор укључивали и многобројни поетски гласови из публике, што је овом програму дало карактер неформалног састанка књижевног клуба.