Музичко-поетским програмом под називом „Ето пјесма” у извођењу Рада Шербеџије отворено је јубиларно 60. Дисово пролеће у уторак, 28. марта у препуној сали Градске библиотеке Чачак.

Rade Šerbedžija

Бард регионалног глумишта и музичке сцене уз пратњу бенда „Западни колодвор” извео је двочасовни колаж – спој врхунске поезије, музике и глуме. Низали су се стихови песама „Заборави”, „Барбара”, „Не марим да пијем”, „Чекај ме”, „Имам пјесму за тебе”, „Не окрећи се сине”, „Повратак ратника”, „Твоје њежне године”, „Остала си увијек иста”, „Не дај се Инес” и многих других. Композиције су махом биле пропраћене анегдотама или посветом Шербеџијиним колегама и пријатељима Арсену Дедићу, Кемалу Монтену, Ђорђу Балашевићу, Соњи Савић, Мишу Ковачу, Џонију Штулићу, а громким аплаузом је пропраћена и македонска народна песма „Елено, керко” коју је отпевао са кћерком Нином.

Rade Šerbedžija

Раније истог дана одржана је конференција за медије поводом отварања Дисових свечаности, а новинарима су се осим Шербеџије обратили помоћник градоначелника Чачка Мирослав Петковић, председник Дисовог одбора Петар Матовић и директор манифестације Богдан Трифуновић. Приликом обраћања на конференцији, осим што је најавио поетско-музички програм који је у вечерњим сатима извео, истакао је важност Манифестације, као и Библиотеке која носи име најзначајнијег представника српске модерне. Такође, изразио је и велико задовољство што књиге које он потписује чине део фонда најстарије установе културе у граду.

Rade Šerbedžija

„Почашћен сам да је моја књига потврђена овим плавим штамбиљем Градске библиотеке Чачак. Поносите се овом прекрасном Библиотеком коју је град Чачак својим хисторијом заслужио”, казао је Шербеџија.

Петар Матовић је рекао да због овогодишњег јубилеја, отварања Музеја поезије и  многобројних програма 60. Дисовог пролећа ове године потпуно оправдано изостаје награђивање песника за целокупан опус, а да ће се традиција доделе Дисове награде бити настављена 2024. године.

Rade Šerbedžija

Богат програм 60. Дисовог пролећа представио је директор Богдан Трифуновић. Он је  ставио у фокус велики број програма за све узрасте, попут продукцијски најзахтевнијег Поетског маратона који ће трајати дванаест сати и биће одржан на више локација у граду. Крунски догађај овогодишње манифестације је 26. мај – свечано отварање Музеја поезије уз присуство претходних лауреата и других бројних песника.