Завршни део програма 59. Дисовог пролећа одржан је у петак, 27. маја. Програм је отворен изложбом која је посвећена овогодишњем лауреату Драгану Бошковићу „Аритмија ÚRбаног певањаˮ, аутора Тање Вуковић и Марије Радуловић. У амбијенту амфитеатра Библиотеке и  уличне галерије одржан је својеврсни получасовни поетско-музички перформанс, након кога је уследила академија на којој су додељене награде добитницима овогодишњих Дисових свечаности.

Драмски уметник Иван Јевтовић је стиховима дочарао причу са плаката и како се поезија Драгана Бошковића може певати, уз пратњу на бубњевима музичара Александра Алемпијевића. Њихов заједнички наступ побрао је све симпатије публике. Мултимедијалну изложбу, која се састоји из два дела, отворио је члан жирија за Дисову награду др Марко Аврамовић, а посебну драж је дало то што је лауреат говорио стихове песме која је воштаница његове поезије „Када бих био песникˮ. Кроз овај део програма публику је водила Ана Станојевић, подсетивши присутне да изложбу, постављену у унутрашњем дворишту и Галерији Библиотеке, могу погледати до 27. јуна.

Ово је био увод за централни део вечери и доделу признања. Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” и Одбор Дисовог пролећа негују успомену на песника чији је глас онирички понирао у неизмерје. Упркос чињеници да је на заласку шесте деценије, Манифестација својом иновативношћу и песничким гласовима који освајају регионалну књижевну сцену потврђује да је вечно млада.

Да поезија и у овим смутним временима даје наду и открива давно сакривене вредности потврдила је и проф. др Бојана Стојановић Пантовић казујући своје „Слово о поезијиˮ. „Поезија ће упркос свему постојати све док биствујемо ми са жељама и страховима и свешћу да нешто морамо рећи само на такав, језички непоновљив начин без обзира на временску епохуˮ, закључила је Стојановић Пантовић.

Како су млади тумачи у есејима видели песника утопљених душа образложио је др Горан Коруновић, након чега је директор Манифестације др Богдан Трифуновић уручио признања првонаграђеној Ленки Настасић и трећенаграђеној Александри Мариловић, док је другонаграђена Марија Шуковић Вучковић била оправдано одсутна.

Више од четири деценије под окриљем Дисових свечаности, Библиотека расписује конкурс за Награду „Млади Дис”. Ово је шанса да песници до 31 године објаве своју прву поетску књигу. У едицији  „Токовиˮ до сада је публиковано 40 књига. Ове године стигло 64 рукописа на конкурс, а образложење је прочитала члан жирија Маша Сеничић и казала да је Награда додељена аутору рукописа Дечаци источног блока. Потом је песник Драган Бошковић у име организатора уручио плакету „Млади Дисˮ овогодишњем добитнику Алекси Крстићу.

Најважнији део свечаности је додела Награде која носи Дисово име, а због чега је Бошковићев опус достојан овог признања образложио је председник жирија проф. др Михајло Пантић. Пре него што је прочитао саопштење он се осврнуо на то да се човек у чачанској Библиотеци осећа као у храму: „Ми говоримо под једном секуларном иконом која се зове Владислав Петковић Дис и која у великој мери одређује природу српске поезију 20. века. Дисова фреквенција се чује мање или више код свих српских песника који су уследили после његаˮ.

Затим је директор Библиотеке др Богдан Трифуновић уручио повељу овогодишњем лауреату Драгану Бошковићу, док је у име покровитеља Манифестације, Града Чачка, помоћник градоначелника  Мирослав Петковић дао песнику новчани део Дисове награде.

Песник Драган Бошковић је ванредном беседом коју је насловио „Дисов завет поезијиˮ изсказао речи захвалности за признање, утапајући у њу и свој песнички глас, али и глас професорске ерудиције. „Захваљујем чачанској Градској библиотеци, члановима жирија, свима вама, даме и господо, што сте ми додељивањем награде Владислав Петковић Дис дали прилику да макар симболички освестим сопствену изгубљеност и изгубљеност мојих песама у свету, у поезији, у Дису и његовом песничко-егзистенцијалном тестаменту: када бисте само знали колико је непоновљиво и лепо бити овако изгубљенˮ, навео је Бошковић.

Свечаност у Великој сали додатно је оплеменио драмски уметник Иван Јевтовић који је интерпретацијом стихова песама Драгана Бошковића очарао све присутне. Такође, у програму је учествовао и хор „Слово љубвеˮ извевши химну „Боже правдеˮ. Дисово пролеће 59. по реду успешно је завршено, уз подсећање водитеља Маријане Лазић и Слободана Николића да ће се наредно, јубиларно, одржати у години када ће Чачак бити и прва национална престоница културе.