Представљање стваралаштва завичајне песникиње Гордане Русинков Марковић, које је оставило утисак да животни ентузијазам, искреност и љубав могу надмашити пролазност кроз поезију, одржано је у четвртак, 4. јула у Градској библиотеци Чачак. О песничким збиркама „Одјеци”, „Светлост љубави” и „Огледало несмираја” говорио је публициста Милијан Деспотовић, док је програм, реализован у оквиру циклуса „Подршка је важна”, водила библиотекар Биљана Раичић.
Говорећи о виталности поезије Милијан Деспотовић истакао је да је „она увек један корак испред песника, који у себи попут Г. Р. Марковић носи огледало несмираја и бива упорни трагач за извором оног што је речју исказано”. У све три своје збирке песникиња истражује дубоке унутрашње светове, преплављене емоцијама, мислима и интроспекцијом. Њен поетски израз открива сложене унутрашње пејзаже, често прожете интимним осећањима и личним искуствима. Неки од битнијих топоса поезије Гордане Русинков Марковић, у којима је садржана суштина њене етике и њених рефлексија о животу и свету су – љубав, усамљеност, пролазност, схватање вере и Бога, разрешење загонетке песничког чина самим собом, снага женског ума и духа. Метафоре, симболе и поетски језик ауторка је дочарала казивањем одабраних стихова.
Иако је првенствено песникиња интимних људских осећања, Гордана Русинков Марковић такође је и песникиња слободе и права свакога човека на своје лично достојанство и властито место у хаотичном свету. Те поред доминантних љубавних стихова, она покреће и социјалне теме када пише о неједнакости, сиромаштву, друштвеној неправди или борби за правду, али тада се не ради толико о Горданином изоштреном морално-идеолошком социјалном ангажману, колико о општем хуманистичком карактеру фабулизације људских односа, стања и расположења, закључила је Биљана Раичић.
Ауторка је након казивања властитих стихова одговорила и на неколико питања, апострофирајући да је још у детињству открила глас песника у себи, говорила је о својим афинитетима и инспирацији. „Поезија је отклон од буке иако доноси и немире – али пресудна је тежња да се ствара и да се остави неки траг. Данашње време је врло хаотично, тако да је за мене песма бег од буке и немира, она је лекˮ, истакла је Марковић.
Иначе, Гордана Русинков Марковић рођена је 1946. у Костолцу, а детињство и младост провела је у Шибенику и Руми. Иако још од детињства показује дар за писање тек у протеклих неколико година публикује своје рукописе. Песме су јој објављиване у антологијама и зборницима у земљи и иностранству, и до сада су преведене на енглески, руски, арапски, румунски и италијански језик. Осим писања, бави се и сликањем. Тренутно живи и ствара у Београду и на породичном имању у селу Ракови код Чачка.
Програм „Песникиња заточена у светлости једног трена” део је циклуса „Подршка је важна” којим чачанска Библиотека од 2022. године пружа могућност неафирмисаним или мање познатим ауторима да публици представе своје стваралаштво.