У Галерији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” је 24. новембра свечано отвoрена изложба „Часопис Градац ‒ педесет година постојања” аутора Тијане Бежанић и Бранка Кукића. Програм је реализован у организацији Градске библиотеке Чачак, а у оквиру Националне престонице културе и пројекта „Чачанска родна”. Публици се најпре обратио Бранко Кукић, главни уредник овог еминентног чачанског гласила, а затим и гости програма Јасмина Врбавац, Слободан Шијан, Светислав Басара, Горан Петровић и Милосав Мариновић.
Речима Љубе Поповића – часопис „Градац” је читава библиотека – а на изложби су одшкринута врата те библиотеке, јер се у витринама могу видети тематски сложена гласила по рубрикама: феномени, музика, писци светске књижевности, домаћи аутори, религија и мистика. Потом и својеврсне антологије: сликари, научници, стрип-аутори, организације и друштва, о часопису су рекли и сл. Видно место на изложби заузимају и награде које су биле логичан след, ако се има у виду вредност гласила и уређивачког тима, који је недавно изнедрио и 229–230. број. Ту су и фотографије Бранка Кукића и његових сарадника. Оно што аутори поставке нису издвојили у витрине налази се на 18 плаката, који обилују брижљиво одабраним текстовима и илустрацијама, али се одликују и софистицираним дизајном за који је заслужан академски графичар Зоран Јуреш.
О полувековној традицији часописа који је досегао можда и домете које првобитно уредништво није могло ни замислити, као и о кључној тачки и прекретници која се догодила 1977. године тематом који је био посвећен Медиали, али и људима који су оставили неизбрисив траг попут Милијана Милошевића Црног и других вредних сарадника, говорио је Бранко Кукић. „Како се мењао поглед на свет и уметност, тако су се мењали и читаоци, а вредност овог гласила изнова је потврђивала подршка великих писаца и песника попут Васка Попе, Миодрага Павловића, Љубомира Симовића, Милорада Павића, али и људи из света филмске и ликовне уметности”, истакао је Кукић. Изложба посвећена гласилу ,,Градац” доводи до спознаје да је реч о мору непрегледних издавачких драгуља, те свако ко воли књигу, ко се интересује за културу и ко има страст сазнавања, мора имати жељу да целу ту библиотеку поседује, нагласила је приликом обраћања Јасмина Врбавац, уредник на РТС-у и аутор емисије „Вавилон”.
Филмски редитељ, сценариста, писац, дописни члан Српске академије наука и уметности Слободан Шијан говорио је о еминентном часопису као о ,,неопходном прилогу библиотеци тајних знања или сабраних података о нечему о чему бисмо желели да сазнамо више него што је то било могуће, оном без ког не бисмо могли даље”.
,,Градац” је, како је то навео у својеврсној беседи књижевник и академик Горан Петровић, продужетак прекраћеног света када је у питању стварање. Он је присутне провео кроз места, теме и подсетио на великане којима је дат простор на страницама папира и када други простора за њих нису имали. ,,С једне стране, мада овлашно и скоковито набрајање имена и тема није довољно да представи ширину, опсег часописа Градац, чак и оно само радује – колико свега тога на свету има. С друге стране, и сам тај овлашан попис изазива страх – за колико тога бисмо остали ускраћени да није било овог часописа”, нагласио је Петровић.
Један од темата овог часописа посвећен је и књижевнику Светиславу Басари, који је на отварању изложбе истакао да у свету пропадљивости и несталности јесте право чудо да нешто потраје педесет година у неокрњеном изгледу, а ,,Градац” је то успео. Басара је закључио да је ово гласило „сублимација српске културе и значи много више од часописа, јер окупља људе различитих интересовања и старосних доби”.
Милосав Саки Мариновић, писац, драматург, оснивач и уредник магазина „Лице улице” је у својству дугогодишњег члана редакције „Градца” подсетио да је и у време када није било модерних техничких средстава за продукцију часописа и када су текстови акрибично сакупљани и куцани на писаћој машини, а затим и пажљиво прегледани, његово уредништво одликовала истрајност, доследност и прецизност.
Први број часописа ,,Градац” је објављен у новембру 1974. године, а издавачи су остали непромењени до данас (Дом културе Чачак, садашњи Културни центар и Уметничко друштво Градац). Поред концепцијског заокрета те чувене 1977, дошло је и до промене у дизајну самог часописа. Наиме, уредник је одлучио да графичко решење броја о Медиали повери Милу Грозданићу, реномираном графичару, дизајнеру књига са којим је сарадња трајала до његове смрти 2022. године. Једнако успешно, Грозданићев рад повремено наставља његов ученик Растко Кукић, професор на Рачунарском факултету у Београду. Све ово је Тијана Бежанић као приређивач каталога изложбе „Часопис Градац ‒ педесет година постојања” навела у уводном тексту, а остале прилоге је бирала уз договор са уредником Бранком Кукићем. Важан сарадник током овог посла био је и библиотекар Никола Пеулић, а за дизајн публикације је задужен инжењер Мирослав Марић.
Програм изложбе, која ће за јавност бити отворена до 20. јануара 2024. године, водила је библиотекар Тања Вуковић.