Роман „Пакрац” Владана Матијевића представљен је чачанској публици у самој завршници 25. „Штампане речи” у петак, 1. марта у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис”. Осим аутора, о вероватно најбољем роману објављеном на српском језику протекле године, говорио је и Предраг Петровић, књижевни критичар и професор Филолошког факултета у Београду.
Приликом отварања нове зграде Градске библиотке у Чачку 2019. године Владан Матијевић је казао да „писци широм света и даље пишу, али стварност превазилази машту и најмрачнијег и да је данашњи писац приморан да у свом делу ублажава стварност како би му фабула изгледала реално.” Ове речи подсећају на атмосферу промовисаног романа, па се чини, како је истакла библиотекар Марија Радуловић која је и водила програм, да је „Пакрац” и тада је постојао. У истој беседи писац је том приликом „ореол места за лечење душе” доделио једино Библиотеци.
Роман „Пакрац” посвећен је једном универзалном питању, тј. феномену зла који се сагледава на егзистенцијалном, друштвеном, психолошком, политичком и коначно метафизичком плану. Како је истакао Предраг Петровић, Матијевићев јунак је „део богате галерије јунака који се суочавају са злом које буја у њима самима, од Андрићевог Мустафе Маџара, преко Булатовићевих јунака до јунака претходних Матијевићевих дела”. Говоривши о особености приповедачког поступка он је казао да „писац обликује јунаке који су ишчашени, померени, измештени, које друштво гура на маргину, јунаке који се суочавају са злом у свету и злом у себи и то јунаке који говоре у првом лицу, који исповедају своју животну причу, те читалац спознаје свет из њихове визуре”. Жанровски одређујући роман Петровић је закључио да је то понајвише психолошка, али и политичка прича као и да припада и једном особеном жанру који се формирао у 20. веку – београдском роману, нагласивши да аутори из унутрашњости могу боље, занимљивије и провокативније да сагледају урбани простор Београда. А на питање да ли има светлости у овом делу, критичар је одговарио да се „у филмској имагинацији, каталогу филмова и књига које јунак чита, и у потреби за уметношћу, може препознати зрно светлости и један дискретан хуманистички ангажман и апел за емпатијом овог јунака”.
У свет и атмосферу „Пакраца”, чија се радња углавном одвија у Булевару краља Александра испред пијаце „Ђерам”, аутор је увео прочитавши неколико одломака. Матијевић је говорио, између осталог, и о функцији парола и флоскула које протагониста чује на улици и у медијима, а потом их узвикује попевши се на своју плаву хоклицу са које боље сагледава пролазнике и простор.
О стваралаштву писца из завичаја, од усхићења које је пратило прву написану песму, преко упловљавања у свет прозе, па до романа који су се један за другим низали, праћени и овенчавани наградама, али и о томе шта је Матијевић неколиким приликама говорио о писању и себи, публика се подсетила кроз биографску видео-белешку, коју је припремила библиотекар Тања Вуковић.