Отварањем изложбе минијатурне књиге аутора др Дејана Вукићевића под називом „Минијатура на зрну грашка“ 8. септембра 2016. године Библиотека је обележила Међународни дан писмености и Дане европске баштине у Србији и Чачку 2016. Сваког септембра од 2002. године Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” учествује у представљању локалне културне баштине и других вредности које доприносе успостављању боље културне повезаности, па је ове године је са Народном библиотеком Србије из чијих посебних фондова потиче збирка минијатурне књиге договорена гостујућа изложба врло интересантних микро издања књига (микробиблона, беба, патуљка или књиге лилипута, како их још зову) граничних димензија 100x100x100 mm.
Аутор изложбе др Дејан Вукићевић подсетио је да је традиција минијатурне књиге дуга скоро колико и историја штампарства. Прву такву књигу („Diurnale Mogantinum“) објавио је Петер Шефер још 1468. године, а најмањом књигом икада одштампаном, димензија 3×2,5 mm сматра се „Азбука у сликама“ Егона Пругмајера објављена у Лајпцигу 1971. године. „Могло би се рећи да се углавном ради о библиофилској бизарности, јер је најчешћи мотив за објављивање оваквих дела, осим тога што су књиге малог формата практичне за употребу, доказивање штампара“, објаснио је Вукићевић.
Поред књига из фонда Народне библиотеке Србије изложено је и петнаест минијатурних издања из фондова Градске библиотеке Чачак. Једанаест публикација, углавном речника из читаве Европе припадају Библиотеци целини Јована Давидовића, посвећеног библиофила и колекционара чији је легат део завичајне збирке и проглашен је за културно добро од великог значаја, а преостале четири минијатурне књиге су из фонда Научног одељења.
На Међународни дан писмености, 8. септембар који је УНЕСКО установио тачно пре пола века осврнуо се у свом обраћању директор чачанске Библиотеке, др Богдан Трифуновић: „Данас смо сведоци да се значајан део становништва и даље функционално може сврстати у неписмене, нарочито под наглим притиском промена у сфери дигиталних технологија, електронског пословања и интернета. Нажалост, у 21. веку у нашој земљи имамо и суграђане потпуно или делимично без формалног, односно обавезног образовања, што питање писмености нужно враћа на ниво стратешких одлука о будућности једне земље или нације, јер нема сумње: у знању је заиста моћ…Библиотеке као установе културе поред културног описмењавања и уздизања учествују у процесу формалног описмењавања и едукације, пре свих деце и ученика, као и перманентне едукације одраслих. Из тог разлога ове године смо на Дан писмености одлучили да корисницима Библиотеке и свим суграђанима прикажемо изложбу минијатурне књиге.“
Изложбу „Минијатура на зрну грашка“ чини 34 публикације (од укупно 300 колико има колекција минијатурне књиге НБС) махом на српском, руском, француском, словеначком, мађарском, немачком и чешком језику.
Најзанимљивије изложене књиге су две ултра-микро-мини немачке књиге димензија 6 х 6 mm и „Ратни манифест краља Фрање Јосипа I“ из 1914. године. Манифест садржи текст императора од 28. јула 1914, на сам дан почетка рата. Димензија је 24 х 22 mm, окована је гвозденим корицама, a на њеној предњој страни је профил цара у барељефу и текст: “Успомена свијетског рата“.
Изложба „Минијатура на зрну грашка“ је отворена у Позајмном одељењу за одрасле читаоце чачанске Библиотеке до 28. септембра.