„Сваки је човек себи острво. И ми смо острво окружено тескобом посебности“, истиче Михајло Крстовић у роману „Тескоба посебности“, који је 23. августа промовисала Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“. Представљање нове књиге овог завичајног аутора који живи у Немачкој а по занимању је архитекта, пратила је изложба акварела којом Крстовић обележава 58 година свог сликарског рада. Упркос високој температури и промоцији која је одржана у 14 часова, бројни пријатељи и поклоници писане речи испунили су Уметничку галерији „Надежда Петровић“, која је суорганизатор овог културног догађаја, до последњег места.
Крстовић на посебан начин воли Чачак, па је у место његове младости смештена радња и ове књиге, а личности су аутентичне, чак носе имена људи који живе у граду на Морави. Тако су о роману говорили аутор, водитељ Даница Оташевић и живи јунаци Дуца Шојић, Веселин Петковић и др Драган Бошковић. О акварелу је „сведочио“ Албијан Петковић, главна личност романа „Тескоба посебности“, који је заљубљеник у ову ликовну технику која није „ништа друго до сам живот“. Албијан Петковић, родом из села Богданице, архитекта је и акварелиста као и аутор, па он читаоцу делимично саопштава и Крстовићеве погледе и доживљаје. Радња књиге започиње у Дубровнику крајем прошлог века а опседнутост главног јунака лепотом боја описана је у тексту „Дубровачки акварел“ који је овом приликом прочитао Љубиша Ћирковић. Управо због преплитања литературе и акварела имала је смисла ова дводимензионална промоција у организацији Библиотеке и Галерије.
Албијан Петковић ожењен је Дубровчанком Аном, грађански рат на простору бивше државе СФРЈ који нико никоме није објавио одводи га у ров, где сусреће бивше пријатеље из војске који су сада на другој страни. Сигурне смрти спасава га Хрват Дражен и омогућава му да са породицом оде у Шпанију. На крају приче, после много обрта, Албијан се враћа у родно село где обнавља породичну кућу, гради мост и окупља пријатеље.
„Свој Чачак је доживљавао као призор без греха. Он му је поред гордости давао осећање задовољства. Оно је надолазило попут варенике из мајчиног плавог лонца на огњишту дечачке љубави. Све оно што се понесе из гимназијских дана не испушта се из руку и носи се стрпљиво у наручју до краја живота“, каже Албијан Петковић, алијас Михајло Крстовић. Враћање коренима, темељним вредностима и природи, порука је коју шаље Крстовић, који се после многобројних адреса на којима је живео и радио, увек враћа у Чачак и пријатељима који живе на овом простору.
Ни основно занимање Михајла Крстовића, архитектура, није запостављено на прошлонедељној промоцији. О бројним објектима које је пројектовао у Србији, Русији, Немачкој и свету говорио је Божидар Шкондрић из Диселдорфа. „Крстовић је каријеру започео у Чачку у предузећу „Ратко Митровић“, наставио у Москви градећи објекте за олимпијаду, као и хектаре пословног простора по Русији, 14 фабрика хране у Кубану које би могле да нахране пола Европе, пројектовао је други по величини аеродром у Европи, позориште за 15 хиљада гледалаца, опремио је кабинете четворице председника Русије, радио за Јапанце, Кинезе, Немце, Французе, Индусе, Алжирце и друге. За свој рад добио је у три државе четири висока ордена. Приредио седам ликовних изложби и написао седам романа“ истакао је Шкондрић који са Крстовићем у Немачкој промовише српску културу и гради духовне и пословне мостове између два народа.
