Предавање „Ходочашће на Крфˮ, названо по истоименој књизи Љубомира Сарамандића, одржано je у среду, 21. фебруара у Библиотеци која носи име по славном Дису који је, такође, кратко време боравио на овом грчком острву, а његово тело заувек остало негде у „плавој гробнициˮ. О тзв. „острву спасаˮ за српске војнике у Првом светском рату, али и свим занимљивостима везаним за једно од најлепших медитеранских места говорио је аутор публикације и кустос „Српске кућеˮ на Крфу.
Причом, сликом, стиховима и сећањима публика је крочила на тзв. „свету земљуˮ за Србе, с обзиром на то да је Крф за војнике у Великом рату представљао уточиште и склониште од свих ужаса кроз које су прошли. Мелодија песме „Тамо далекоˮ настала је након повлачења наше војске кроз Албанију, 1916. године и певушила се и у праскозорје и у мрклу ноћ у шаторима и на улицама „зеленог острваˮ, одзвањала је у грудима јунака и завршавала се стихом – „живела Србија!ˮ. Њу су на почетку програма извели чланови хора „Слово љубвеˮ. Вече је било посвећено једној од важних тачака у историји српског народа, чула се прича о традицији, поносу, али пре свега о скромности и уљудности – свему ономе што је красило српског војника пре више од једног века, а на шта је на почетку програма, уз одабране цитате, подсетила библиотекар Тања Вуковић.
Љубомир Сарамандић од 2001. године ради као кустос у музеју названом „Српска кућаˮ. Потпуно посвећен важном историјском тренутку за Србе и српску историју, написао је књиге „Тамо далеко”, „Све је овде легенда”, и горепоменуту „Ходочашће на Крф”. Као стручни консултант учествовао је у писању сценарија у неколико филмских пројеката: „Где цвета лимун жут”, „У почетку беше реч”, „Плава гробница”. Он већ више од две деценије дочекује и испраћа многобројне посетиоце, својеврсне ходочаснике, говорећи им о Великом рату и боравку Срба на Крфу. Шта се све крије у „Српској кућиˮ, али и о свему другоме што је сусретао на многобројним ходочаћшима нашег народа, уз презентацију је илустровао Сарамандић.
У уводном делу предавања је покушао да одговори на питање које му многи постављају, а које гласи – зашто треба доћи на Крф? Поред тога што је то једно од најлепших медитеранских острва, он сматра да се доласком на њега рађа посебна емоција, нарочито боравком у „Српској кућиˮ, потом и одласком на Видо. Према Сарамандићевим сведочењима код мноштва младог света, које током екскурзија посети Музеј, догађа се да након суочавања са причом о војницима пре једног века, фотографијама и другим сведочанствима дође до одређене корекције њиховог света, и да одједном њихова дотадашња заинтересованост за друге, често површне садржаје ишчезне а они дубоко проживе оно што се догодило пре више од сто година.
„На таквом једном месту треба да се роди снага да се ухватимо укоштац са савременим проблемима, а на ходочасничком путовању најважнија је реч катарзаˮ, нагласио је Љубомир Сарамандић. Такође, подсетио је присутне и на многе важне историјске моменте и све оно што је било везано за боравак српских војника, владе и краља током Великог рата на Крфу. Посебно је истакао колико је наш војник био поштен и дисциплинован, како се поштовала туђа имовина и Крфљани уопште и да током њиховог боравка ту није сломљена ниједна грана маслине, да ништа није било оштећено или упропашћено.
Многи незнани и знани су крочили на то тле, а колико је туге и узвишених осећања преточено у стихове сведочи и збирка песама Милутина Бојића насловљена „Песме бола и поносаˮ у којој посебно место заузима „Плава гробницаˮ. Када путник намерник крене од главног острвског града чамцем ка Виду и чује ове потресне стихове пред његовим очима се одмота чудесни филм, многи би рекли неми, јер пред искрцавање на такво једно место које је митрополит Димитрије назвао српским Јерусалимом и не може другачије. Стога је предавање завршено снимком на коме глумац Драган Николић изговара стихове ове песме.