Вера српског сељака у делу Милована Данојлића, у којој се прожимају хришћанско и архетипско, побожно и фолклорно, била је тема предавања проф. Владимира Димитријевића које је одржано 3. фебруара у чачанској Библиотеци. Предавање је део ширег програма под називом „Поетикаријум” који реализује Удружење „Златоуст” које се бави неговањем поезије и књижевнокритичке мисли, као и подстицањем дијалога о савременој књижевности.
На почетку програма публици се обратила Данијела Ковачевић Микић пожелевши свима добродошлицу. Она је казала да је Удружење основано 9. фебруара прошле године као иницијатива групе ентузијаста ‒ песника, критичара, наставника и студената и да је осим „Поетикаријума” у плану одржавање радионица посвећених „откључавању” песничких поетика као и програм „Стихолек”, намењен одраслима који у поезији проналазе утеху, одбрану или лек.
Ковачевић Микић је казала да је први овогодишњи програм Удружења посвећен академику, песнику, писцу, преводиоцу и есејисти Миловану Данојлићу који је један од кључних моралних и језичких оријентира српске културе, додавши да је он „светионик у нашим моралним посрнућима, чувар ћирилице и српског језика, Његошева извиискра”. Она је посебно нагласила сложеност српске народне религиозности о којој је позван да говори проф. Владимир Димитријевић.
Основицу Димитријевићевог излагања чинио је одломак из Данојлићевог дела „Година пролази кроз авлију” које је оценио као један од најлепших „календара српског језика”. Он је истакао да је одломак величанствено сећање на детињство проведено на селу и веран приказ живота српског сељака, али и један од најбољих описа српског религиозног акта, тј. начина на који народ прихвата Бога и веру. „Српски религиозни акт у својој суштини је акт религиозне слободе, у којем се Бог доживљава као кључар вечних тајни живота и смрти, са поштовањем, али без страха”, казао је он.
Он је говорио о вишеслојној побожности и снажној слици шумадијске природе кроз коју главни лик пролази на васкршње јутро нагласивши да „Данојлићево око све запажа, а то може само око великог песника и човека који у свакој творевини препознаје лице Творца.”
„Данојлићева религиозност је дубока и ненаметљива, а присутна је и у поезији за децу”, рекао је предавач и подсетио да је књижевник 2001. године на свом имању у селу Ивановци подигао црквицу посвећену Светом Николи што сведочи сагласју песничког и животног пута.
„Милован Данојлић је слао дубоке поруке смисла у наш свет који се полако претвара у ништавило”, закључио је предавање проф. Димитријевић уз препоруку за читање Данојлићевих дела, а нарочито његових „Писама из туђине”.
Текст: Марија Радуловић
Фото: Владимир Симић