Поводом јубилеја 190 година од рођења Јована Јовановића Змаја ова недеља у Градској библиотеци Чачак је посвећена песнику уз којег су многи одрастали, а данашњи школарци откривају чудесан свет писане речи. У Одељењу за децу и младе у четвртак, 30. новембра уприличен је програм ,,Одшкринимо Змајеву ризницу” којим су се ученици подсетили колико је важно да читају поезију која пева управо о њима и њиховим малим-великим проблемима, несташлуцима и интересовањима.
Млађи основци су имали прилику да се упознају са биографијом „чика Јове Змаја”, да сазнају где је и када рођен „Киш Јоца” и како је добио тај надимак, али и да спознају тужну породичну судбину нашег песника, која је изнедрила нека од његових највреднијих дела. Змај је рођен у Новом Саду 24. новембра 1833. и још као дечака, српски песник Сима Милутиновић Сарајлија га је благосиљао: „Дабогда песник био!”. Те су се речи обистиниле и заиста је постао поета.
Након што су ученици и учесници програма заједно певали „Ала је леп овај свет”, завирили су у „Змајеву ризницу” и открили „Пролећницу” и „Материну мазу”, мозгали какав је проблем имао Гаша, шта је поука песама „У новом капуту” и „Птице на прозору” и шта каже „Мали Јова”. Ученици другог разреда ОШ „Вук Караџић” рецитовали су Змајеве дечје песме и извели неколике драмске секвенце, док су их из публике бодрили другари, родитељи, баке и деке. Затим, деца су имала прилику да дознају како је Јован Јовановић постао Змај. Наиме, песник је 1864. године покренуо сатирични лист који се звао – „Змај”, што је заправо игра речи. „Змај” је „3. мај”, када се прочита на ћирилици. Овај датум представља сећање на догађај из 1848. године (по јулијанском календару) када је у Сремским Карловцима одржана Мајска скупштина на којој су Срби тражили аутономију у оквиру Аустроугарске монархије. У част тог догађаја он је поред свог имена увек дописивао 3. мај (датум одржавања Скупштине). Једном се догодило да је у потпису изоставио тачку после броја три и тако од „3. маја” настаде „Змај”.
Програм за децу су припремили библиотекари Милица Домановић и Невена Аџемовић, стихове је читао директор Библиотеке Богдан Трифуновић, а о песниковој биографији је говорила библиотекар Биљана Арсић, док је вредне рецитаторе припремала учитељица Тамара Југовић. Сви ученици који су присуствовали програму су на поклон од библиотекара добили новогодишње украсе, симболично, у облику змаја.
Змај је био свестрана личност што показују његово образовање и интересовања. По очевом наговору почео је да студира права у Пешти, затим је наставио у Прагу, а завршио у Бечу. Дипломирао је медицину, а такође је интензивно писао и преводио. Члан Српског лекарског друштва, један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду и Српске књижевне задруге, члан Српске краљевске академије наука, само су нека од одређења која неизоставно стоје уз његово име. Бавио се хуманитарним радом, лечио сиромашне, а они који су га познавали тврдили су оно што је вероватно и најважније, да је био „добар човек”. Ипак, најпре је остао упамћен као важна фигура српске књижевности и културе, као наш први песник за децу, сатиричар и драматург. Уз његову „Пачију школу”, „Материну мазу”, „Малог дива” и многе друге песме силно су се смејала деца, уз „Ђулиће” изјављивале симпатије, а уз „Ђулиће увеоке” откривале најтананије струне Змајеве душе. Његови „Светли гробови” крепили су родољубље, а „Јутутунска јухухаха” будила младалачки бунт. Покренуо је и уређивао „Невен”, први часопис за децу код нас који је излазио у Загребу и Новом Саду, а осим тога издавао је и часописе „Жижа”, „Комарац” и „Јавор”.
Поводом обележавања јубилеја у Позајмном одељењу за одрасле је од 29. новембра постављена изложба ,,Светлости и сенке у Змајевој ђул-башти” коју су припремили библиотекари Душица Брковић и Марина Белић. Поред одабраних стихова који репрезентују стваралаштво љубавне, родољубиве и сатиричне поезије, ту су се нашла и најлепша издања Змајевих збирки песама.