Програмом симболично насловљеним „О језику, роде, да ти појем”, Градска библиотека Чачак је у понедељак, 7. августа угостила младе из региона и дијаспоре који већ неколико дана бораве у нашем граду, у организацији Удружења „Светосавске свечаности”. Кроз различите активности, више од четрдесет гостију из дијаспоре, али и матице, упознало је културу и историју града на Морави. Претпоследњег дана боравка, имали су прилику да обиђу најстарију установу културе у Чачку, упознају се са историјатом Библиотеке, њеним фондовима и одељењима.
А посебан сегмент био је посвећен предавањима о историји српског језика и писма са нарочитим освртом на ћирилицу и присуство поезије у популарној музици. У уводном делу, тинејџери су се упознали са почецима словенске писмености, првим делима писаним на глагољици и ћирилици, мисијом солунске браће, плодотворним делом и радом Светог Саве, као и првим штампаним књигама код нас. Потом су открили колико је првобитна ћирилица имала слова, а колико има данашња; такође, све ово су могли да виде и на изложби књига које се везују за период развоја старословенског језика, али и дела која осликавају период касног средњег века и почетке модерне књижевности. На крају првог дела предавања, посетиоци су одиграли интерактивни квиз, показујући да су много тога и научили овом приликом.
Други део програма обухватио је предавање посвећено вези између поезије и музике. Кроз романтичну причу о Мини Караџић, Вуковој ћерки која је надахнула Бранка Радичевића, једног од најзначајнијих представника српског романтизма, сазнали су како је наша поезија добила своје место и у музици. Приказан им је Минин споменар у који су се уписала нека од најзначајнијих имена српске историје, међу којима је био и сам Бранко. Његова посвета, преточена у стихове, објављена је 1847. у, такође изложеној, књизи „Песме”, а сто тридесет година касније, захваљујући композицији Корнелија Ковача коју је отпевао Здравко Чолић, стекла је најширу популарност.
На изложби су приказани и детаљи карактеристични за салон једне свестрано образоване даме из средине деветнаестог века, каква је била Мина Караџић. На крају су гости уз караоке отпевали чувене стихове песме „Пјевам дању, пјевам ноћу”, али и открили на које начине поезија постаје део популарне културе и наставља свој живот у другим облицима уметничког стваралаштва.
Кроз историју језика, писма, поезије и музике, младе су водиле библиотекари Оливера Недељковић, Биљана Раичић, Тања Вуковић и Исидора Ђоловић. Захваљујући оваквим активностима, српски језик се чува и негује, а то је препознало и удружење „Светосавске свечаности”, које организовањем културно-образовних радионица, предавања и студијских путовања унапређује сарадњу међу Србима из матице, региона и дијаспоре. Њихов пројекат је осмишљен са циљем да створи мрежу дугорочне сарадње међу земљама у којима живе Срби, ради очувања заједништва и промовисања историјско-културног наслеђа, у чему им велику подршку пружају званичне институције.