Роман „НГДЛ” аутора Маринка Арсића Ивкова, добитника НИН-ове награде за 2024. годину представљен је у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у среду 9. априла.
Роман „НГДЛ”, који је изашао у издању Нишког културног центра, води нас кроз питања идентитета и смисла, на изузетан начин обједињујући емоције, друштвене теме и дубоке увиде у људску природу. Иза наслова романа крије се цинична порука Не дај голубу да лети. Аутор већ у свом необичном наслову наговештава једну занимљиву потеру из сасвим необичног угла. Голуб је симбол мира, а главни јунак трага за својим изгубљеним голубом летачем кроз рат и бесмисао, ношен струјама разних догађаја, представљајући нам свет деведесетих година прошлог века.
Аутор се на почетку вечери осврнуо на процес писања овог романа. „Инспирација је тужна, то се види из романа. Сви ти ратни догађаји били су толико бурни, толико крвави, да човек није могао одмах да седне па да пише, него је морало да прође извесно време па да онда изађе неки угао из кога писац треба да посматра све то. А мој угао испао је комичан јер сам ја у свим тим крвавим догађајима налазио много глупости и свега онога што нам је из ове перспективе смешно и нелогично. Ту сам лоцирао свога јунака, који се креће кроз сва та ратна подручја, гледа их и доживљава из једног другачијег угла.”
Маринко Арсић Ивков рођен је 1950. године у Стапару код Сомбора. Дипломирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Пише романе, приповетке, књиге огледа, телевизијске драме. Приредио је неколико књига. Први је приређивач књига Драгише Васића. Добитник је Награде „Милош Црњански” и 71. лауреат НИН-ове награде. Живи и ствара у Земуну.
О награђеном роману веома похвално је говорио председник НИН-овог жирија, проф. др Александар Јерков, универзитетски професор, теоретичар, историчар књижевности и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду. „Постоје теме које привлаче, мноштво књига о ратовима, али да имате овакав комички одмак, то је ретко. Овде се наша култура и књижевност одваја од те ратне трауме, и то је жирију био један важан поетички разлог. Видна је културолошка диспозиција да се комички изрази, а то је један од најређих израза и у српској књижевности и у књижевности Европе.”
Додао је да је ово једна здрава, неострашћена књига и колико је дубоко сатирична проза, толико је и комична.
Аутор је подсетио на то да је човеково трагање урођено и да је можда управо лутање и дефиниција неког срећног живота, без обзира на исход тог трагања.
„Ја мислим да смо сви ми како треба прочитали наше најбоље књиге, да бисмо били бољи људи, да бисмо боље живели. Живим у уверењу да ми знамо Доситеја, Његоша, Вука, Андрића, Црњанског, да бисмо сами себе боље разумели и да бисмо боље изашли на крај са ситуацијама које имамо око себе”, подсетио је професор Јерков у свом инспиративном говору на важност читања и књига уопште, што је публику подстакло да се укључи у разговор и активно поставља питања.
Програм који је водила библиотекар Марина Белић одржан је у оквиру 62. Дисовог пролећа.