На овогодишњем Конкурсу за најбољи есеј о Дису примљено је четири есеја. Иако број пристиглих текстова није велики, и у есејима који ове године учествују на Конкурсу приметна је тежња, упркос повременим примерима интерпретативне наивности, да се пронађе нови поглед на Дисов живот и стваралаштво.
Издвајамо три есеја. Прва награда се додељује есеју „Неопходност опијености” (шифра „Калеидоскоп”) чији је аутор Ленка Настасић. У том тексту је уочљиво настојање да се учини одређени отклон од општих места присутних у књижевноисторијском дискурсу о Дисовом делу. Есеј рефлектује интересовање за ирационална, надразумска стања, за архетипско и исконско у семантичким слојевима Дисових стихова.
Друга награда се додељује есеју „Владислав Петковић ДИС – пјесник невиних даљина” (шифра: „Морја”) Марије Шуковић Вучковић са Пала. Есеј садржи рекапитулацију појединих релевантних „места” у рецепцији Дисовог стваралаштва и својеврсну панораму важних поетичких детаља његове поезије.
Трећа награда припада есеју „Владислав Петковић Дис – витез народне љубави или статуа биједног доба?” (шифра: „Амарилис”) Александре Мариловић из Дервенте. За есеј је специфично преплитање биографског и поетичког аспекта при тумачењу.
Издвојени есеји показују да се у Дисовим стиховима још увек проналазе нове нијансе значења која обогаћују већ постојећу представу о Дисовом стваралаштву.
Одлука жирија донета је једногласно након подробног разматрања свих радова и разговора. Жири је радио у саставу: доц. др Горан Коруновић (председник), доц. др Мина Ђурић и мср Александра Секулић.
У Београду, 6. маја 2022. године