У петак, 12. децембра, у Градској библиотеци у Чачку одржана је промоција романа „Ловац у пупољцима” завичајног аутора Драгана Војводића, који ствара под псеудонимом Себастијан Селинџер. Програм је водио Никола Пеулић, уз учешће Наташе Васиљевић и Драгана Мартиновића.

Драган Војводић, рођен 1970. године у Чачку, завршио је чачанску Гимназију, а касније и Факултет техничких наука. Кроз свој животни пут прешао је разне градове и земље, од Србије до Енглеске, Швајцарске и Кеније. Његова страст према писању и уметности прожима се кроз бурне животне тренутке, а роман „Ловац у пупољцима” представља круну његовог вишедеценијског стваралаштва.

Овај вишедимензионални роман истражује интеракцију човека са космосом, кроз симболику путовања тела и душе и преплитање стварности и космичке свести. Војводић у роману спаја прозу и поезију, стварајући јединствен наратив који се бави темама љубави, отуђености и самосвести.

Аутор је истакао важност интроспекције и разумевања сопственог бића, позивајући читаоца да преиспита властите мисли и осећања. Његове речи се ослањају на дубоке филозофске мисли о људској природи и уметности, наглашавајући потребу за емпатијом и разумевањем у свету који се често чини отуђеним.

Роман „Ловац у пупољцима” је још један корак у ауторовој дугој књижевној каријери, која укључује и претходни роман „Сатурнов поглед” представљен 2021. године, као и бројна признања за песнички рад.

Публика је имала прилику да ужива у музичком делу програма по избору аутора, као и да чује мотивишуће поруке о људској природи и потрази за смислом. Војводић је позвао све присутне да се отворе према себи и другима, те да препознају снагу коју уметност може донети у њихов живот. „У овој кући, где смо рођени, у овом свету, у који смо бачени, свако од нас носи свој терет, али и своју снагу”, поручио је аутор.

У свету где су људске вредности често изгубљене, Драган Војводић нас подсећа да уметност и реч имају моћ да нас врате себи, да нас подстакну да будемо оно што јесмо – људска бића са свим својим надањима, страховима и сновима.

Текст: Марина Белић

Фотографије: Александар Вукајловић