На овогодишњи конкурс за рукопис за прву песничку збирку чијем аутору Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку додељује награду „Млади Дис“ стигло је 36 радова.
Жири, који је радио у саставу Соња Веселиновић, председница, Саша Стојановић и Петар Матовић, чланови, донео је одлуку да награда „Млади Дис“ за 2012. годину припадне рукопису под шифром Константин Камен.
Рукопис под шифром Константин Камен издвојио се по уједначеном квалитету песама, богатству језика и прецизно осмишљеној структури збирке. Успешан спој савремене лексике и традиционалних форми изнео је драматичност лирске егзистенције, која је аутентични глас добила у сугестивним и иновативним песничким сликама. Аутопоетичка промишљања, љубав и суочавање са свакодневицом, уз обиље референци, јесу опсесивне теме субјекта ове збирке.
Жири похваљује и рукописе под шифрама Петит и какао, Хас, Бернардо Бернарди и Тражим вештог гласоношу.
Разрешењем шифри утврђено је да је аутор рукописа под шифром Константин камен, Мирко Јовановић (1985) из Старе Пазове. Награда „Млади Дис“ Јовановићу ће бити уручена 31. маја 2012. године у Чачку на свечаности испред Дисовог споменика.
Шифра Бернандо Бернанди, аутор је Марко Глишић (1983) из Крагујевца.
Шифра Петит и какао, аутор Данијел Гатарић, рођен 1988. у Прњавору.
Шифра ХАС, аутор Борислав Станић (1983) из Кањиже (БИХ).
Шифра Тражим вештог гласоношу, аутор Анђела Пендић (1993) из Београда, ученица четвртог разред Пете београдске Гимназије
глад
Посећи сну главу, пострићи са ње змије
И ко чарапе преврнути их: оголити им
Утробе пуне скривених змијских ногу.
Обрати ноге ко коприву, голом руком.
Расцепити на ногама месо и кости им
Исперутати. Одувати перут низ ветар,
Као перје маслачково. Сан безглави
На колац набити и истерати му срце.
Испунити трупло травама, по којим
Праведни спију, и премазати га калом
У ком одбачени буде се. Добијену мумију
Млети између себе и још једног камена.
Умесити од нуларице, без квасца, тесто
За песму. Пећи песму око један живот
На тихој ватри језика. Служити је хладну,
Без прилога. Сам не окусити ни мрву.
Мирко Јовановић