Као најлепши пример узајамности књижевног рада и читалачког препознавања, у чачанској Гимназији је 7. априла одржан својеврстан поетски час посвећен Милици Росић, добитници „Младог Дисаˮ за 2021. годину. Књижевно вече „Задњи поглед у ретровизорˮ увршћено је у програм 59. Дисовог пролећа, а осмишљено је и реализовано на иницијативу Библиотеке и захваљујући професорки српског језика Александри Мишић и ученицама које су надахнуто приступиле тумачењу и казивању поезије младе поетесе.
Милица Росић је дипломирала на Филолошком факултету у Београду, а однедавно је и сама професор лазаревачке Гимназије. Искрено дирнута посетом и интересовањем публике за њену збирку, нагласила је да младе генерације сматра „највећим благом и публиком којој се њена поезија првенствено обраћаˮ. Потом се осврнула се на доживљај рада у просвети и ослобађајућу улогу уметности на младу личност која се развија.
Директор Библиотеке, др Богдан Трифуновић, упознао је бројне присутне средњошколце са историјатом и мисијом Награде „Млади Дисˮ, едицијом „Токовиˮ, манифестацијом Дисово пролеће, актуелним конкурсима за ученичке радове, есеје и дебитантску збирку.
Ученице другог разреда Гимназије Маријана Петронијевић, Маша Штављанин и Милица Лепосавић су казивале поезију. Маша је такође одсвирала на клавиру неколико музичких тема, а Маријана прочитала своју анализу Миличине поезије. Фокус је стављен на мотиве детињства и одрастања, неразумевање у породичном окружењу, прихватање неправде, рањивост адолесценције и процес иницијације у свет одраслих – све оно са чиме се млади најнепосредније повезују.
Завршницу програма су обележила бројна питања публике коју је првенствено занимало извориште поетске инспирације. Милица је говорила о интертекстуалности, личним искуствима и животним прекретницама као тематској основи досадашњег опуса.