Монографија „Савремена производња малине” аутора др Александра Лепосавића, посвећена чувеном „црвеном злату” ‒ врсти воћа које већ деценијама уназад несмањеним интензитетом привлачи пажњу српских произвођача, представљена је у четвртак, 21. децембра у Градској библиотеци Чачак. Поред аутора о публикацији су говорили др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство, као и рецензенти проф. др Зоран Кесеровић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, др Татјана Вујовић, научни саветник Института за воћарство у Чачку и др Бранко Поповић, виши научни сарадник Института за воћарство у Чачку.
Књига је објављена 2023. године у издању Института за воћарство из Чачка и Пољопривредног факултета из Крушевца, а како је истакао др Дарко Јевремовић Институт се вишедеценијском и богатом издавачком традицијом позиционира међу прве на свету у области којом се бави. У уводном тексту монографије дати су подаци о лековитим својствима малине уз осврт на привредни значај ове воћне врсте у свету и код нас, а књига садржи и два изузетно корисна поглавља за потенцијане произвођаче и оне који то већ јесу ‒ оријентациони финансијски предрачун за подизање засада малине, као и месечни календар радова у њима.
Проф. др Зоран Кесеровић, након што је детаљно упутио на структуру књиге и проговорио о најважнијим сазнањима која су проистекла из праксе узгајања овог воћа, истакао је као неизоставну тему и економски аспект. „Иако је малина стратешка воћка и бренд Србије у свету, наши пољопривредни произвођачи још увек немају у довољној мери обезбеђена средства неопходна за сигурну производњу, попут противградних мрежа, система наводњавања и савремених технологија”, казао је Кесеровић додајући и да је врло важно да произвођачи добију адекватну подршку од надлежних институција.
У узгоју малине последњих година уочавају се осцилације које су или последица неповољних фактора средине или слабије економске мотивисаности произвођача, али и одсуства струке односно практичних знања примењених директно у производним засадима, подвукла је др Татјана Вујовић и рекла да због тога ова монографија даје велики допринос производњи и преради малине, нарочито ако се имају у виду проблеми на које се наилази у том процесу. С обзиром на то да се разговор одвијао у простору Библиотеке, др Бранко Поповић поменуо је своје искуство упознавања и разговора са писцем Добрилом Ненадићем у његовој кући у Ариљу. Ненадић је заправо по образовању био агроном и човек који је дао прве записе о ариљском малиногорју.
Др Александар Лепосавић написао је 10 научних монографија, најчешће у коауторству са професором Светиславом Петровићем, а ова, 11. по реду је прва коју потписује сам. Радови су му публиковани у периодици националног значаја, али и у међународним часописима. Посебно је важно истаћи да је дужи низ година ангажован као консултант за област гајења лековитог биља у земљи и иностранству, а такође је и члан Научно-воћарског друштва Србије. „Идеја за писање монографије настала је у сарадњи са професором Светиславом Петровићем, а подстакнута је чињеницом да је Ариље, као једна мала општина у западној Србији постала за кратко време светска престоница малине, не по количини већ по квалитету, те је велики пропуст што није креиран бренд овог воћа код нас” истакао је Лепосавић, додавши да писање стручне књиге није могуће уколико се о написаном не сведочи властитом праксом узгајања.
Градска библиотека Чачак већ годинама уназад негује одличну сарадњу са Институтом за воћарство и њему сродним установама. Њиховим редовним прилагањем локалног обавезног примерка у фонд Завичајног одељења, створен је вредан корпус литературе из области воћарства доступан студентима, истраживачима и произвођачима различитих врста воћака, истакла је библиотекар Тијана Бежанић, која је водила програм. Напослетку, бројна и за ову тему врло заинтересована публика имала је прилику да чује савете од стручњака, али и да конзумира сокове, ликере, џемове и друге производе од малине које су изложили произвођачи.