Сви који су се у четвртак и(ли) петак увече, 17. и 18. августа, определили да посете Градску библиотеку Чачак, имали су прилику да бесплатно и брзо крену на имагинарно путовање до земље која је синоним за животну снагу и неуништиви дух слободе. Програм из два дела, под називом „Куба – уметност живљења”, сликама, речју, а пре свега звуком и покретом, дочарао је посетиоцима све лепоте, загонетке и културно-историјске вредости овог карипског острва. У форми слободног, спонтаног разговора, публика и водитељи размењивали су најчешће асоцијације на вечито инспиративну земљу. Крајњи циљ било је проналажење одговора на питање шта Кубу чини истински „сјајним местом”, а представљене знаменитости су без сумње и доказале ово, изворно значење њеног имена.
![Kuba Havana Kuba Havana](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2023/08/DSC_3507-1.jpg)
Куба је, захваљујући прошлости која на много начина обликује њену данашњицу, земља упадљивих контраста. Нашем народу је посебно блиска услед дуге историје добрих односа и симпатија према њиховом темпераменту. Кубанска радост постојања упркос свему, ведрина и виталност које исијавају из сваког аспекта њиховог стваралаштва, колорита, стила живота, међуљудских односа и ненарушене блискости са природом, инспиришу читаве генерације и привлаче реке туриста. Самим тим, оправдано је чак говорити о некој врсти „кубанског сна”, насупрот општеприхваћеног америчког, који на другачији начин заноси свет већ уморан од последица глобализације.
![Kuba Havana Kuba Havana](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2023/08/DSC_3518-1.jpg)
Управо такву, двосмислену тачку гледишта сугерише Дарко Рундек песмом „Куба”, чији су тонови отворили прво вече на тераси Библиотеке. Посетиоцима су представљени корени и званични симболи кубанске државности, чули су како звуче „Гвантанамера” и национална химна, које су угрожене ендемске врсте на „крокодилу Кариба”, а шта крију плаже сврставане међу најлепше на планети. Подстакнути живописним фотографијама, прошетали су престоницом, завирили у музеје и установе, напослетку се подсетили једног од заштитних знакова Кубе, мада рођењем Американца, Ернеста Хемингвеја. Слушали су о његовим кубанским годинама када је, између осталог, написао неке од својих најбољих романа, добио Нобелову награду за књижевност и упознао Фидела Кастра на – такмичењу у спортском риболову. У завршници прве вечери, млади инструктор Јован Илић из Плесног клуба „Луна” представио је публици историјат и основе салсе, чијим су се корацима убрзо препустили, под отвореним небом.
![Kuba Havana Kuba Havana](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2023/08/DSC_3627-1.jpg)
Због временских прилика, други дан програма одржан је у Малој сали Библиотеке, али то није нарушило обострани ентузијазам „путника” и „водича”. Након култне нумере „Hasta siempre, Comandante”, развила се прича о последњем модерном хероју, „тужном витезу од Анда” Ернесту Гевари. Посетиоци су открили како је добио надимак по коме га препознајемо, сазнали све о настанку данас иконичне фотографије „Guerrillero Heroico” Алберта Корде, као и шта је Че највише волео да чита.
![Kuba Havana Kuba Havana](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2023/08/DSC_3692-2.jpg)
Следећи сегмент односио се на кубанску културу, поготово традицију писане речи, надалеко чувени образовни систем, али и двоструку природу постреволуционог режима, неретко репресивног и трагичног за уметнике попут прозаисте Реиналда Аренаса. Хедонистички аспект покрио је део посвећен острвској кухињи, легендарним коктелима, томпусима, уличном стваралаштву, незаобилазним олдтајмерима и афрокубанским култовима забашуреним у католичкој религији. Завршницом је посебна пажња поклоњена музици Кубе, карактеристичној мешавини афричког и шпанског наслеђа, али и културне размене са њујоршком џез сценом. Било је речи и о двојаком представљању ове земље и њеног народа у поп култури, тачније холивудским филмовима последњих четрдесет година. Салса је сада већ мало искуснијим, а свакако слободнијим и опуштенијим гостима употпунила доживљај, пробудивши жељу да једнога дана заплешу на самом хаванском тлу. Водичи кроз програм „Куба – уметност живљења” били су библиотекари Биљана Арсић и Исидора Ђоловић.