На овогодишњи Конкурс за есеј о Дисовом стваралаштву пристигло је четрнаест есеја. Број примљених есеја несумњиво је и пажње вредно сведочанство о живом интересовању за Дисово стваралаштво, доказ да Дисов књижевни опус, као и биографија, побуђују есејисте на инвентивна промишљања његове поезије и поетике. Пристигли есеји разликују се по обиму, оригиналности у избору обрађиване теме, начину аргументације, херменеутичкој продубљености, квалитету критичких увида, времену и труду уложеном у истраживање, техничкој уређености и граматичкој исправности.
По озбиљности приступа и валидности аргументације издвојила су се три есеја. Прва награда додељује се есеју „Заборављени сан: дисовско у поетици Ивана В. Лалића” (шифра: Dis faventibus), чија је ауторка Софија Тодоровић, докторанткиња на Филолошком факултету у Београду. Овај есеј, који одликују тематска иновативност, стилска бравурозност, изнијансирани увиди, детаљна и изузетно оригинална компарација двеју поетика, сложена и поступна аргументација, велико познавање књижевнотеоријске литературе и њена адекватна примена, пример је на који начин треба анализирати „одјеке Дисове поетике у опусу лауреата Дисове награде”. Иако се најчешће сагледавају као својеврсни антиподи, овај есеј указао је на дискретно присуство одјека симболистичке поетике Владислава Петковића Диса у поезији Ивана В. Лалића. Дихотомије живот и смрт, сећање и заборав, митско-идеални и реално-емпиријски свет, видљиво и невидљиво, материјално и духовно, присуство и одсуство, слика и паслика, бивају проблематизоване и функционално употребљене при анализи Дисове и Лалићеве поезије, док се семантичко и интерпретативно тежиште есеја препознаје у луцидном изналажењу аналогија и(ли) сагласја и вештом поређењу Дисове мртве драге и Лалићеве нерођене кћери, уз истицање метапоетичких импликација ових симболички стожерних мотива/фигура.
Друга награда додељује се есеју „Како о Великом рату пева Дис? – слика рата у поезији Владислава Петковића Диса” (шифра: Лотика) ауторке Маше Петровић, студенткиње мастер студија Филолошког факултета у Београду, који плени смелим искораком из традиране интерпретативне матрице и постојећим књижевнокритичким корпусом моделованог, (пред)одређеног, петрификованог разумевања Дисове поезије. Одабиром важне а ређе обрађиване теме, помном анализом конкретних лирских остварења из збирки Утопљене душе и Ми чекамо цара, ауторка је изнашла нов и оригиналан модус ревалоризације опуса песника који спада у канон српске литературе.
Трећа награда припала је есеју „’Са заклопљеним очима’: Дисова поетика (не)прихватања смрти” (шифра: ANASTASIVER02158) Стевана Д. Јовићевића. Детаљна анализа Дисове песме која није била у средишту пажње досадашњих тумача, интердисциплинарни приступ, продорна филозофска и културолошко-антрополошка оптика, стилска и техничка брижљивост и дотераност, чине овај есеј репрезентативним примером зреле и озбиљне, на богатој ерудицији засноване обраде изабране теме.
Одлука жирија донета је једногласно, након детаљног разматрања одлика свих приспелих есеја, у подробној и конструктивној дискусији. Жири је радио у саставу: др Милица Ћуковић (председница), доц. др Милош Јоцић и мср Катарина Пантовић.
У Београду, 2. маја 2023. године
Биографија
Софија Тодоровић рођена је 1997. године у Београду, где је завршила основну школу и Филолошку гимназију. Основне студије Српске књижевности и језика са компаратистиком и мастер студије Српске књижевности завршила је на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Тренутно је на докторским студијама (модул: Књижевност) на матичном факултету, где је и запослена као истраживач-приправник. Учествовала је на неколико научних конференција и објављује радове у стручној периодици.