„Пун кофер прича” Милана Ружића, представљен је 9. фебруара у, до последњег места испуњеној, Малој сали Градске библиотеке Чачак. Поред аутора, о збирци прича је говорио др Владимир Димитријевић, професор књижевности и публициста.
Сто приповедака подељених у осам циклуса резултат су тежње за издвајањем суштине у мноштву запажања, уопштених осећања и поука. Настојећи да опише оно што сви знамо, али често не умемо да изразимо, аутор користи конвенционалан, свима разумљив језик и тиме уједно опробава његове потиснуте могућности. Милан Ружић се за кратку прозу, традиционално изазован и помало незахвалан књижевни жанр, према сопственом признању определио услед „поремећаја пажње” расуте на више страна.
„Трудио сам се да читаоцима понудим читав сплет осећања тако да их могу што боље разумети”, рекао је он, илуструјући то читањем одабраних прича из збирке. Оне су пре свега исповедног, ауторефлексивног типа, настале на трагу дуге приповедачке традиције која истовремено бележи карактеристике нашег менталитета и пружа утеху изражавањем емпатије према свему што нас још увек чини људима.
Проф. Владимир Димитријевић je посебно истакао ауторов осећај за речи, захваљујући коме остварује изванредне метафорске конструкције и афоризме. Његове најбоље приче суштински су изграђене на ослушкивању језичког тла и бележењу менталитетског апсурда кроз дубоко личан доживљај. Захваљујући томе, у непосредном контакту са публиком још једном је доказана исцељујућа, опомињућа моћ „не кратке, већ кротке” речи.
Подсетивши да је писац по струци лингвиста, др Димитријевић је додао „иако је научник, Ружићева лирска проза је првенствено невероватан доказ способности и живости језика нашег краја, који је дао многе песнике и обдарене људе.” Осврнувши се на Миланово досадашње искуство писања колумни, похвалио је његову освешћеност упркос младим годинама и пожелео му још боље приче у наредном периоду.
Духовитим опаскама учесника завршено је књижевно вече у оквиру 24. „Штампане речи”, а које је водила библиотекар Душица Брковић.