Програм посвећен Светом Мардарију Ускоковићу, који је сматрао да се српство није могло градити без православља, јаке цркве, школе и културе, уприличен је на дан када се и прославља овај светац у уторак, 12. децембра у Градској библиотеци Чачак. О светитељу и научницима потеклим са наших простора, а у контексту књиге „Пупин, Тесла и амерички Срби” Радоја Јанковића, говорили су новинар и дугогодишњи директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” Даница Оташевић, иначе приређивач ове публикације, свештеник и старешина Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Никола Пејовић и редовни професор Православног богословског факултета СПЦ на Универзитету у Београду Растко Јовић, а програм је водила вероучитељ Ирена Чоловић. Догађај је организовало Удружење „Ирмос” у сарадњи са чачанском Библиотеком, а у оквиру Националне престонице културе 2023.
Прилику да обогате колективно памћење и прошире сопствено познавање традиције имали су сви који су били у чачанском храму књиге. Књига „Пупин, Тесла и амерички Срби” Чачанина Радоја Јанковића, који је био у дипломатској служби у Чикагу и Њујорку, била је повод да се проговори о православном крсту забоденом на америчко тло и исељеницима који су у вери препознали стожер постојања и опстанка у туђини. ,,Наслов на корицама можда не одговара у потпуности обиму грађе и садржају који је између корица. Библиотекари зато податке узимају са треће стране на којој је одредница, тј. додатак Из историје наше дијаспоре и цркве у Америци. Недостатак оргиналне грађе, посебно писама, може да буде објашњење зашто су име и допринос конзула Радоја Јанковића недовољно познати у настајању ове престонице Православља у Либертивилу и историјату СПЦ у заграничном православљу. Са одласком конзула из Америке отишла је и преписка са владиком Мардаријем”, истакла је Даница Оташевић, уредник публикације.
Свештеник Никола Пејовић говорио је о световном и духовном животу владике Мардарија и истакао је да он „један од највеличанственијих светитеља наше цркве о коме се мало говори и зна”. По рођењу Иван Ускоковић, пореклом из Црне Горе, још као дечак показује приврженост цркви, а као средњошколац и без знања родитеља одлази у манастир Студеницу где је након кратког периода искушеништва добио благослов да се замонаши, те постане монах Мардарије. Био је изузетно упоран на путу образовања и врло посвећен вери. Најпре се школовао и службовао у Русији, а затим у Америци радио на мисији успостављања православља на америчком тлу. Приликом прославе канонизације владике Мардарија и отварањем његовог гроба у манастиру Свети Сава у Либертивилу утврђено је да су му мошти нетрулежне.
О томе шта значи бити светитељ проговорио је и сликовитим примерима појаснио Растко Јовић. Он је нагласио да се за ту фигуру најчешће везују благост и доброта, међутим, писма владике Мардарија показују да и онај који је постао светац, може да буде љут и одсечан, што су својства сваког човека. Како је нагласио Растко Јовић ,,Мардарије се није борио за цигле манастира у Либертивилу, он се борио за идеју да се поред манастира направи школа. Такође је грешио, али то само говори да је био човек, а светитељи су ту да нас ослободе да будемо људи, да имамо право и да погрешимо.” Додајући и да је покајање, такође, одлика светитеља.
Писма Св. Мардарија читао је Лука Тимотијевић.