Аустријски књижевник и један од водећих европских интелектуалаца Петер Хандке, његов преводилац Жарко Радаковић и песник и академик Милован Данојлић били су од 28. до 31.маја 2013. гости Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ и јубиларних Дисових свечаности. Још на путу са аеродрома „Никола Тесла“ према Чачку, на првом застанку да се освеже кафом и водом, Петер Ханке је са Радаковићем почео да преводи Дисову песму „Можда спава“ на немачки. Телевизијска екипа из Немачке коју је предводила редитељка Корина Белц снимала је све, од сусрета са домаћинима на београдском аеродрому, до ћириличних слова на папиру, пролећа у замаху.
Рано изјутра Ханке је већ прошетао чачанским улицама, био на градској пијаци, посетио Библиотеку и са домаћинима се упутио у Заблаће, у цркву Светог Архангела Гаврила где је присуствовао парастосу трагичном српском песнику Дису. Такву почаст завичајном песнику нико до сада није одао.
На улазу у цркву Хандке се интересовао за натпис на плочи подигнутој пожешком кнезу Авраму Лукићу, страдалом у Другом српском устанку, чак је неколико речи и записао у блокчић у које уписује српске речи. У цркви је разгледао спомен-плоче са исписаним именима погинулих у балканским и Првом светском рату. Онда се фотографисао са победницима на конкурсу за литерарне радове ученика из школа у Моравичком округу и њиховим професорима, поседео у дворишту са свештеником Мирковићем и уз чашицу ракије дивио се заруделим трешњама.
Само велики људи и осведочени пријатељи могу из Париза да доћу у моравско село Заблаће и понашају се као да су на Јелисејским пољима и са себи равнима. Петер Хандке је такав човек.
