Милутин Петровић, истакнути српски песник, лауреат 31. Дисовог пролећа, преминуо је у понедељак, 28. децембра у Београду.
Петровић је аутор више песничких књига: Тако она хоће, Дрзновено рождество, Глава на пању, Промена, Свраб, Стихија, „Оˮ, Поезија снова, Нешто имам, Наопако, Против Поезије… Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је уредник Књижевне речи, часописа Relations, главни уредник Књижевних новина, покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија.
Добитник је више значајних књижевних признања, између осталог, Дисове награде за 1994. годину. Том приликом, у сарадњи са Часописом Градац, Градска библиотека је објавила Петровићеву збирку поезије „Променаˮ. На завршној свечаности песник се публици обратио беседом „Поезија је обред у језикуˮ величајући поезију, али и саму свечаност испред Дисовог споменика као „час у којем је могуће сићи са површине Времена да би се у његовим дубинама потражили прави одговориˮ.