У години када се Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ припрема да обележи шест деценија Научног одељења, односно Одељења стручне књиге и референсне збирке, са тугом се опраштамо од колегинице која је преданим радом и стручношћу готово пуних 35 година представљала један од његових стубова. Милица Баковић, библиотекар саветник у пензији, оставила је неизбрисив траг у културном простору нашег града и по томе ћемо је заувек памтити.

Милица Баковић (девојачко презиме Керкез) рођена је у Новој Пазови, а по завршетку основне школе и Гимназије „25. мајˮ у Старој Пазови започела је студије на београдском Филолошком факултету. Дипломирала је на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик 1977. године, након чега се запослила као наставник у Образовном центру „Милентије Поповићˮ у Смедереву. Током година проведених у школи као одељенски старешина путовала је широм бивше Југославије, па је љубав према путовању прерасла у целоживотну страст.

Удаја за лекара Јована Баковића, почетком 1983. године, довела је младу, перспективну професорку у Чачак, чија професионална каријера је настављена у чачанској Библиотеци, најпре у Одељењу за стручну обраду књиге, а убрзо након тога и у Научном одељењу. Потоње ће јој бити база током наредне три деценије, све до 2017. када је постала уредник за издавачку делатност. Пензионисала се 2018. године.

Милица Баковић је звање вишег библиотекара стекла 1996, а недуго потом, само три године касније, именована је за библиотекара саветника. Свој радни век је у потпуности посветила стручном, теоријском, истраживачком и уредничком раду. Као предани библиотекар и заљубљеник у књижевност и историју пратила је актуелну издавачку продукцију, како на локалном, тако и на нивоу целе државе, те је учествовала у реализацији бројних књижевних програма. Захваљујући широком образовању и непрестаној радозналости бавила се приређивачким послом чак и након одласка у пензију. Као библиотекар дала је немерљив допринос на пољима библиографије, каталошке стручне обраде Легата Миливоја и Божидарке Филиповић (на коју је била нарочито поносна), проучавања биографије и дела Владислава Петковића Диса, Данице Марковић, сликарке Милене Чубраковић, а њена креативност и књижевно знање су посебно долазили до изражаја приликом рада на  изложбама и каталозима у част лауреата Дисове награде Драгана Колунџије, Алека Вукадиновића, Војислава Карановића и Томислава Маринковића. Уређивала је едицију „Завичајна библиографијаˮ, а са Јеленом Ковачевић објавила монографију о месту Николе Тесле у културној историји Чачка. „Сабирник научног дела, библиографија Ђорђа Ђукићаˮ штампан је у два издања и промовисан у САНУ.

Сарађивала је са Огранком Вукове задужбине, Завичајним друштвом „Чачаниˮ, Културно-просветном заједницом Чачка, „Изворникомˮ Историјског архива, али и најдуговечнијим локалним новинама „Чачански глас”. Била је лектор и рецензент многих књига, водитељ књижевних програма и промоција, члан Књижевног клуба „Драгослав Грбићˮ док га је водила Бранислава Малтез, редакције листа „Дисово пролећеˮ, као и жирија такмичења рецитатора на општинском и међуопштинском нивоу. За „Чачанске новинеˮ писала је запажену рубрику „Из завичајне баштинеˮ. Међу њеним последњим био-библиографским подухватима налази се дело посвећено раду др Снежане Бошковић под насловом „Срце у души”  из 2021. Била је члан хуманитарне организације Коло српских сестара у Чачку, а последњих година се активно бавила истраживањем и писањем о овој респектабилној организацији.

Чак и у доба дигитализације која је по много чему олакшала, али и упростила рад запосленима и истраживачима, остала је верна провереним начелима културно-образовног послеништва. Активно је пратила и подржавала дешавања у култури града, посебно програме манифестација „Дисово пролеће” и „Меморијал Надежде Петровић”.

Због свега тога, као и трајног, бескомпромисног доприноса ширењу знања, чувању духовног наслеђа и промовисању вредности, колеге, сарадници и корисници Библиотеке памтиће је са искреном захвалношћу, љубављу и поштовањем.