„Наш народ није осветољубив, не враћа, и добро је што не враћа, али има ту ужасну ману да заборавља“, говорио је наш завичајни писац и песник Бранко В. Радичевић. Настављајући традицију да трага за заборављеним завичајним ствараоцима, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ је 10. фебруара 2015. године промовишући роман „Ниче из Гуче“ вратила у жижу интересовања Младена Ђ. Протића (1873-1946), познатог агронома, оснивача Расадника у Чачку и покретача листа „Небеска сила“.
Аутор романа Драган Јовановић упознао је наше суграђане са овим храбрим комитом и носиоцем Албанске споменице који је, лечећи се у Берну након повлачења преко Албаније, открио чувену „Бернску аферу“ чији је главни учесник био Никола Пашић, тадашњи председник Владе. Од тог момента почињу невоље овог бунтовника из Гуче. Наиме, по наређењу Николе Пашића Младен Протић доспева у Женевску клинику за психијатријске болести. Међутим, управо ту Протић се упознаје са представницима организације „Тајна Србија“. Према речима Драгана Јовановића „Тајну Србију“ основали су заправо Срби који су бежећи од прогона богумила од стране Немањића, населили планинске пределе Швајцарске. Захваљујући поменутој организацији Младен Протић је преживео боравак у женевској, а касније и у стењевачкој лудници у коју је након завршетка Великог рата био пребачен.
Представљајући свој најновији роман „Ниче из Гуче“, аутор је публику упознао не само са животом Младена Ђ. Протића, већ и са неким занимљивим детаљима из живота Немањића, краља Александра Карађорђевића, Николе Пашића и Јосипа Броза Тита. Присутни су имали прилику да од писца и колумнисте Нин-а Драгана Јовановића чују и једно друго виђење појединих значајних историјиских догађаја. Тако се повела прича о Сарајевском атентату и Гаврилу Принципу, Солунском процесу и атентату у Марсељу.
Драган Јовановић, новинар, филозаф и писац којег књижевна критика већ двадесет година упорно прећуткује, завршио је Девету београдску гиманзију и Филозофски факултат у Београду. Своја прва три романа спалио је у дворишту породичне куће јер је желео да се увери да ли рукописи заиста горе. Његов први објављени роман „Житије Савино од Богумила монаха“ узнемирио је не само Српску православну цркву већ и Српску академију наука и уметности и Милошевићев ЦК СК Србије. Овај „филозоф који је залутао у новинарство“ повукао се из Београда и од 2011. године живи на Сувој планини јер, како сам каже, није могао више да поднесе политичаре, тајкуне и такозвану интелектуалну елиту која не види даље од сопственог носа и новчаника. У свим његовим романима провлачи се прича о историји Срба из претхришћанског времена што је уједно и опсесивна тема Јовановићеве литературе.
Промовишући свој најновији роман, на посве занимљив и интригантан начин, Драган Јовановић је успео да заинтересује присутне Чачане за своје дело, тако да нас не би изненадило да „Ниче из Гуче“ буде једна од траженијих књига у чачанској библиотеци. Вече суочавања са контраверзним Младеном Ђ. Протићем и Драганом Јовановићем имали су и житељи Гуче 11. фебруара а медијатори су били Биљана Раичић и Љубиша Ћирковић