Да ли је вештачка интелигенција једна од најактуелнијих тема данашњице и колико је „разговорˮ са чет-ботом ушао у животе већине дискутовало се са чачанским средњошколцима током програма „Елементарно о Елементимаˮ, који је одржан 28. новембра у Градској библиотеци Чачак. У првом делу вечери представљен је часопис који већ једну деценију читаоце упознаје са најновијим научним дешавањима у свету и код нас, а носи симболичан назив „Елементиˮ. О публикацији Центара за промоцију науке говорио је гл. и одговорни уредник Иван Умељић, док је своја запажања о вештачким агенсима, чет-боту изнела др Вања Суботић са Института за филозофију у Београду. Програм је водила библиотекар Тања Вуковић.
У претходно објављена 42 броја илустрованог часописа, било да је реч о математици, физици, астрономији, биологији, медицини, хигијени, филозофији, уметности или економији, читаоце очекују оригинално написане приче. Тако ћете, на пример, у „Елементимаˮ прочитати одакле долази смех, како се родио свемирски телескоп, о астрофизичару који трага за црним рупама и далеким галаксијама, шта све (не)може вештачка интелигенција, али и о средњовековним роботима. У одређеним бројевима било је речи и о оговарању, али са биолошког аспекта, истинама и заблудума о теоријама завера, моди у Шекспировом делима, дакле најразличитијим укршатањима науке, културе и уметности. „Текстови дају шири контекст и откривају детаље које су мање познати већини јавности, као што је, између осталог, било у причи о невероватно испреплетеним путевима науке и робовласништваˮ, истакао је Умељић. Он је говорио о ауторима који пишу за часопис, а то су истраживачи који поседују више талената, те тако ово гласило доноси теме са научним погледима које нису херметичне, већ су писане питким језиком и домишљато. Посебан акцент стављен је на последњи темат који је посвећен симбиозама, али и визуелним садржајима који обогаћују публикацију а које су плод рада неких од најбољих илустратора код нас.
Број 42 донео је и текст „Вештачки агенси: улоге и личности машинаˮ Вање Суботић, која је дугогодишња сарадница гласила. Докторирала је на филозофским аспектима модела заснованих на вештачким неуронским мрежама – као што су, модели процесирања природног језика и велики језички модели имплементирани у конверзациону вештачку интелигенцију. Она је са чачанским гимназијалцима, кроз интерактиван приступ, разговарала о ChatGPT и другим чет-ботовима, дајући и критички осврт на тему вештачке интелигенције. Почетак излагања обухватио и причу о обради тзв. природних језика, односно како трансформер ради и како се повезују токени, у овом случају речи. „Када се зада питање чет-боту одговор не мора нужно бити тачан, заправо то је статистички скуп података које добијамо и које ипак треба проверити”, нагласила је Вања Суботић.
Потом је било речи и о томе да ли чет-ботови заиста разумеју природни језик, као и о томе да ли треба делити приватност са конверзационим вештачким моделима. Један сегмент био је посвећен поштовању културолошких разлога, коришћењу виртуелних аватара и опасностима и зависношћу која се може јавити током неконтролисаних „разговора” и везивања за њих. Било је речи и употреби вештачке интелигенције приликом решавања домаћих задатака, да су то заправо алати који могу бити помоћ али не и дословна замена за учење.
Занимљиве одговоре су и по том питању дали средњошколци. Заједнички закључак, на крају програма, био је да информације треба проверити, да се знање, између осталог, налази у књигама и да мозак као и сваки орган који се не користи на крају и атрофира.
Текст: Тања Вуковић
Фотографије: Владимир Симић