У среду, 23. марта 2016. године у сали библиотеке Међуопштинског историјског архива у Чачку, одржана је трећа трибина из серијала Трибина о прошлости. Ови скупови које организује Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у сарадњи са другим градским установама културе посвећени су обележавању стогодишњице Првог светског рата, као општег места колективног сећања који се пројектовало на друштвени живот и културу српског народа у 20. веку.

slike-013

Тема нове трибине су били књижевни и друштвени (дис)континуитети који су у исто време значили и прекид и нови почетак, као што је време смрти песника Владислава Петковића Диса и Милутина Бојића 1917. године истовремено било и време отварања новог поглавља у историји српске поезије. Уводничар и дискутант трибине био је директор Градске библиотеке у Чачку др Богдан Трифуновић, док су тему трибине излагали историчар Мирко Дрманац и професор српског језика и књижевности Милан Громовић.

slike-026

Програм је започео кратким документарним филмом у продукцији Радио Телевизије Србије „Перо јаче од мача“ који приказује трагичну судбину Милутина Бојића и његов доживљај страдања српске војске током и након повлачења преко Албаније као основног мотива песме „Плава гробница“. У наставку програма др Богдан Трифуновић је направио осврт на значај Првог светског рата у стварању колективног идентитета и његов одраз на књижевно стваралаштво. Први је о теми трибине говорио Мирко Дрманац, који је покушао да представи методолошки прецизније одређење српске ратне периодике и њене особености у смислу полицентричности, хронолошке неодређености и тематске разноврсности. Српску ратну периодику 1914-1918. представља преко 100 наслова који су излазили у Краљевини Србији, земљама Европе и света, као и на Крфу који је био центар српске државности и културног живота у избеглиштву. Мирко Дрманац је покушао да истакне колики је био значај српске периодике у времену тоталног пропагандног рата и колики напор су уложили заслужни појединци да се одржи национални морал и да се српски глас чује у свету. Култура је последња линија одбране једног народа, а часописи као што је знаменити крфски „Забавник“ су у то време представљали дом српске књижевности.

slike-037

У наставку трибине Милан Громовић излаже о српској модерни са књижевноисторијског и културолошког становишта (парнасистичка и симболистичка струја српског песништва), која доживљава нагли преокрет узрокован удесом Првог светског рата. У крфском „Забавнику“ сарађују многи истакнути предратни писци, а међу њима су најистакнутији Јован Дучић и Милутин Бојић. Кроз књижевноисторијски преглед стваралаштва Јована Дучића и Милутина Бојића из крфског периода (Дучићев циклус песама Царски сонети и Бојићева збирка Песме бола и поноса) могуће је уочити оквир и домет српске књижевности, са њеном пригодном, али и отрежњујућом улогом у преломном историјском тренутку.

slike-034