Пре 110. година Владислав Петковић Дис објавио је песму „Идила“ у Српском књигевном гласнику и тако ушао на српску поетску сцену, која га није дочекала благонаклоно, нарочито после објављивања прве књиге „Утопљене душе“ 1911. Маг српске критике Јован Скерлић није могао песнику који се потписивао само са три латинична слова Dis, да опрости нове речи и метафоре које је унео у своју поезију попут сплина, мртве драге, гробница, распадања, коби, погреба, оргија, пијанства… које ће најавити ново доба у књижевности чија врата је тај Дис одшкринуо.
Од 1964.године завичај је Дису даровао песничку манифестацију „Дисово пролеће“ под чијим плаштом се промовичу и нова песничка имена и на сцену уводе млади аутори. Конкурс за рукопис за прву књигу аутора до 31.године старости најбољем песнику доноси награду „Млади Дис“. Управо Дис и Бојан Марковић, добитник награде „Млади Дис“ за 2013.годину, били су повод за гостовање 5. децембра организатора свечаности и издавача Гредске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Дому културе Студентски град у Новом Београду.Књижевно вече под називом „Дис и нова поезија“ окупило је бројну публику која је била у прилици да чује интересантне и до сада мање познате детаље из Дисове биографије, виде филм „Дис и његова пролећа“, али и чује нови песнички глас који доноси књига Бојана Марковића „Риба која је прогутала свет“.
Разноврстан програм, бројни еминентни учесници, лауреати и све оно што је Градска библиотека за пола века учинила за свог песника, али и српску културу, изазвало је дивљење домаћина Тамаре Митровић, уреднице књижевног програма и присутних. О Дису и другим завичајним песницима који су изашли испод Дисовог кишобрана говорила је Даница Оташевић, директор чачанске библиотеке, а Марија Радуловић је читала одломке из песникове биографије.
О „новој“ поезији коју доносе млади и којима Дисов конкурс широм отвара врата, говорио је Филип Вукотић. Књига „Риба која је прогутала свет“ дубоко је песниково саосећање и протест према свету свакодневице, побуна, што је пре једног века и Дис својом поезијом чинио, а данас промовише такве гласове и афирмише ауторе. Бојан Марковић (1985) из Ужица, који ради као професор српског језика у Београду, казивао је своју поезију. Поговор за књигу „(Анти)утопија поетског фрагмента“ написао је Владимир Стојнић, један од ранијих лауреата награде „Млади Дис“ и члан жирија. За књигу је карактеристично да ликовно графичка опрема коју је урадио Андреј Долинка, допуњава текст и смислено чини једну целину са поезијом.Књижевни програм младих у Студентском граду одржава се под покровитељством Секретаријата за културу Београда, а штампање Марковићеве књиге помогло је Министарство за културу.
