Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ 30. марта 2011. године, у 19 часова у Уматничкој галерији „Надежда Петровић“ организује књижевно вече посвећено Иву Андрићу, једином нашем нобеловцу. Повод да у оквиру 48. Дисових свечаности говоримо о Андрићу је вишеструк: најпре његово богато литерарно дело, потом пола века од добијања Нобелове награде, као и објављивање три књиге приповедака у издању „Дерете“: „Фратарске приче“, „Приче о градовима“ и „Женске приче“. Овај издавачки подухват „Дерете“ образложиће књижевник и уредник издања Зоран Богнар.
Андрићеву богату биографију допуниће Марија Орбовић, библиотекар-саветник завичајног одељења, која ће представити сећања Синише Пауновића на нашег нобеловца и приказати до сада непознате фотографије Иве Андрића које су део Пауновићевог легата у Градској библиотеци. Беседу Иве Андрића поводом добијања Нобелове награда казиваће Слободан Николић, а водитељ је Маријана Лазић.
Иво Андрић, рођен је 9. октобра 1892. године у Травнику али је по сопственом признању прогледао тек пред мостом на Дрини у Вишеграду где је живео после очеве смрти код тетке и теча. После школовања у Сарајеву и Загребу, прву књигу лирске прозе Ex Понто издаје 1918. године у Загребу а у јесен 1919. Андрић долази у Београд. Од 1921. до почетка Другог светског рата ради у више конзулата и амбасада Краљевине Југославије. Осим романа „На Дрини ћуприја“, „Госпођица“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“ и „Омерпаша Латас“ Иво Андрић написао је и 130 приповедака. Комитет Шведске академије наука 1961. године доделио је Нобелову награду Иву Андрићу, а добитник је и бројних књижевних признања и ордена. Андрић је умро у Београду, 13. марта 1975. године и сахрањен у алеји великана на Новом гробљу. Већ следећче године основана је Задужбина „Иво Андрић“, а од 1977. године додељује се Андрићева награда за књигу приповедака..
„На свакој књизи која значи добро уметничко дело могло би се написати: отето од живота, мога и вашега“, казао је Иво Андрић, па свака прочитана књига обогаћује човека и чини га бољим.