Као што нас је Бранко В. Радичевић, најчачанскији Чачанин, учио да човек мора подигнути задужбину, „чесму крај пута или мост преко јаза”, тако је у понедељак, 15. децембра, поводом стогодишњице пишчевог рођења и Дана града Чачка, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” отворила мултимедијалну изложбу Чудотворне речи, посвећену његовом књижевном стваралаштву за децу. Ауторка поставке Оливера Недељковић, са плакатима Невене Бечановић и фигуром писца коју је израдио Зоран Јуреш, позива нас у свет где речи постају чудотворне чаролије, а деца главни јунаци и цветови завичајског поља.
Изложба, смештена у Галерији Библиотеке, састоји се од богатог мозаика: фотографија, рукописа, намештаја, плаката, ликовних радова деце, QR кодова који чувају дечије гласове тумачења песама, прича и традиције, као и мултимедијалних садржаја који оживљавају време песниково у младим душама.
Као утемељивач Дисовог пролећа и Сабора трубача, Радичевић је идејама увек подупирао племенита настојања родног поднебља. Чачанска библиотека, следећи његов пример, током летњих литерарно-ликовних радионица упутила је најмлађе Чачане: вртићке групе, полазнике Књижевног клуба „Словце” и ученике ОШ „Филип Филиповић” у живописни свет његових јунака. Дечји радови, надахнути језиком, традицијом и прошлошћу краја део су поставке изложбе, уз QR кодове који откривају њихова тумачења.
Отварање је обележило драмско извођење ученика седмог разреда ОШ „Филип Филиповић”, припремљеним од професорке Милице Матовић: Анђелија Сталовић, Мина Радовановић, Михаило Живковић, Виктор Селаковић, Лука Рацковић, Петар Брковић, Милан Бојовић и Јован Васиљевић оживели су време и одрастање песника рођеног пре једног века, показујући како његове чудотворне речи цветају у срцима деце рођене касније.
Оливера Недељковић поздравила је присутне топло, као Бранко, човек из народа који је деци и породици даривао песме пуне љубави које греју срца као ватрица у зимској ноћи: „Људићи су, заправо, и истински аутори најважнијег дела ове изложбе. Ми одрасли били смо током ове јубиларне године ту само да им проследимо чудотворне речи Бранка В. Радичевића. И чинили смо то у духу заједничарења, којим нас је надахнуо овај стваралац и неуморни прегалац. Они који ће те истински лековите, утешне, охрабрујуће и живототворне речи пренети даље, у наредни, други, век Бранка В. Радичевића, заправо су наши људићи”, нагласила је ауторка поставке.
Изложба остаје отворена до почетка фебруара, са квизом за најмлађе и позивом да се, подстакнути предметима, цитатима, фотографијама и снимцима, одабере књига из његовог богатог опуса за дуге зимске вечери – „пуне прича које смо чули и песама у којима смо се препознали”.
Ехо овог посебног дана употпуниле су мелодије песама „Ој, Мораво” и „Са Овчара и Каблара” у интерпретацији Aлександра Поповића, Филипа Тиосављевића и Александра Смрекића, а Невена Аџемовић, која је водила програм, публику је поздравила Бранковим речима: „Нек те срећа прати на путу. Све што пожелиш, нека ти се хиљади. Имао милион задовољстава у животу. Имао два милиона пријатеља! Шта ћеш више! Имао сто милиона златних парица! Свакога дана три пута путовао око света, а седам пута се враћао, у здрављу, у весељу. Живели!”
Текст: Марина Белић
Фотографије: Александар Вукајловић